ENSporazum o naknadi štete u cilju izvršenja preporuke Komiteta za ljudska prava UN juče je u Vladi Srbije s Bodrožićem potpisala državna sekretarka Ministarstva pravde Snežana Malović. Bodrožić je na konferenciji za novinare izrazio nadu da će njegov slučaj pomoći drugim ljudima da se lakše izbore s birokratijom, i istakao da nije hteo da taj slučaj bude zaboravljen, pa se „inatio s državom i nije hteo da plaća, a nekada je pravio veću dramu nego što jeste“.
– Zahvaljujem se Sneži, Borisu Tadiću i ljudima iz njegovog kabineta Vladimiru Cvijanu i Nebojši Krstiću, mojoj matičnoj partiji Građanskom savezu Srbije, Liberalno-demokratskoj partiji, Ligi socijaldemokrata Vojvodine, NUNS-u, JUKOM-u, Helsinškom odboru za ljudska prava… – rekao je Bodrožić. Snežana Malović je najavila da će izmenama Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o parničnom postupku, koje su u toku, biti uvedena mogućnost da presude međunarodnih sudova i organa, a prvenstveno Međunarodnog suda za ljudska prava i drugih međunarodnih tela, budu uvedene u pravni sistem Srbije. Bodrožić je 2001. godine u tekstu u “Kikindskim” napisao da je Šegrt, koji je bio i direktor fabrike “Toza Marković”, „pošto je spiskao ‘Tozine’ milione na kampanju SPS-a i JUL-a i druge partijske igrarije… uvidevši da ‘nema više trte-mrte’ odlučio da ‘pokaže srednji prst’ i svojoj partiji i postane ‘veliki pobornik’ reformi koje sprovodi vlada druga… ops: gospodina kancelara Đinđića…“.
Novinar Kikindskih je zbog tog teksta 2002. godine pred Opštinskim sudom u Kikindi osuđen za uvredu, a Okružni sud u Zrenjaninu je potvrdio presudu. Usledio je zahtev za zaštitu ustavnosti, koji je Republičko tužilaštvo odbilo. Bodrožić se 2003. godine, pošto su iscrpljena sva pravna sredstva u Srbiji, žalio Komitetu za ljudska prava UN, koji je 2005. godine doneo odluku da Srbija Bodrožiću mora da nadoknadi štetu koju je pretrpeo.
