ENUkoliko se sveže dopunjen Zakon o javnom informisanju bude revnosno primenjivao, a sudovi kažnjavali medije po novouvedenom cenovniku, može se očekivati da neki od kažnjenih medijskih kuća ili novinara pravdu potraže i pred Evropskim sudom za ljudska prava. Ukoliko se to i desi, neće biti prvi put da se sudije u Strazburu bave domaćom medijskom problematikom.
Tokom pet godina, koliko naši građani mogu da se obraćaju sudu u Strazburu, s te adrese stigle su 33 presude na štetu države, a u korist građana. Država je sporove uglavnom gubila zbog predugih sudskih postupaka, a u četiri slučaja sud u Strazburu je utvrdio da su domaći sudovi svojim odlukama povredili građanima pravo na slobodu izražavanja (član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima). U sva četiri slučaja reč je o građanima koje su domaći sudovi kaznili kao klevetnike, a sud u Strazburu utvrdio da je takvim presudama njima zapravo povređeno pravo na slobodu izražavanja.
Takva povreda najpre je priznata Zoranu Lepojiću iz Babušnice, koji je 2002. godine u „Narodnim lužničkim novinama” napisao da je tadašnji predsednik opštine Babušnica P. J. nepodoban za tu funkciju. Podsetio je na podnete krivične prijave protiv P. J. zbog navodnih zloupotreba dok je bio direktor preduzeća „Lisca”, a kritikovao je i predsednikovo „sumanuto” trošenje opštinskih para na sponzorstva i gala ručkove. Prozvani gradonačelnik tužio je Lepojića i on je osuđen za klevetu. Domaći sud smatrao je da autor nije dokazao tvrdnje iz teksta, a izraz „sumanuto” (koji se odnosi na trošenje para) protumačen je kao ocena gradonačelnikovog mentalnog zdravlja.
Sud u Strazburu, kome se docnije obratio, kritikovao je sudsku odluku i podsetio da je rad javnih funkcionera podložan kritici a da se izraz „sumanuto” odnosi na trošenje novca poreskih obveznika i nije opis mentalnog stanja gradonačelnika. Iako pisan u oštrom tonu, tekst nije bio bezrazložni napad na pojedinca već je štitio javni interes. Kazna za klevetu, izračunali su u Strazburu, iznosila je osam prosečnih plata (i neplaćanjem se pretvara u zatvorsku kaznu), a posebno je upozoreno na stav domaćeg suda po kome je „čast predsednika opštine vrednija od časti običnih građana”.
I druga presuda za povredu člana 10. Konvencije usledila je zbog „oklevetanog” predsednika iz Babušnice. Povredu tog prava sud u Strazburu utvrdio je i u slučaju Zorana Filipovića koji je na javnom skupu rekao da P. J. nije prava osoba za gradonačelnika, jer je kao direktor fabrike „Lisca” proneverio veliki novac. Filipović je naveo da je svojevremeno kao poreski inspektor utvrdio brojne nepravilnosti u toj firmi i podneo krivičnu prijavu. Te činjenice ga pred sudovima u Babušnici i Pirotu nisu spasle osude za klevetu. Na kraju se pokazalo da je u tim sudanijama zapravo on žrtva.
Juna ove godine sud u Strazburu doneo je još dve presude kojima se konstatuje da su novinarima Željku Bodrožiću i Vladislavu Vujinu, iz Kikinde, svojim odlukama domaći sudovi povredili pravo na slobodu izražavanja. Zbog tekstova svojevremeno objavljenih u listu „Kikindske” dvojica autora kažnjena su zbog uvrede i tom prilikom izrečene su im novčane kazne.
Bodrožić je napisao tekst u kome je istoričara J. P. nazvao „fašistom” i „idiotom” a takve kvalifikacije usledile su jer je istoričar prethodno u jednoj TV emisiji izneo kontroverzne stavove o postojanju nacionalnih manjina u Vojvodini. Nesaglasan sa pogledima istoričara, novinar je napisao tekst pod nazivom „Reč ima fašista” zbog kojeg je kažnjen. Sud u Strazburu, međutim, smatra da je i sam istoričar iskazao određenu netoleranciju prema manjinama i da je u tom kontekstu reakcija novinara donekle razumljiva. Krivica za uvredu i novčana kazna nisu izostale ni u slučaju Vladislava Vujina zbog teksta u kome je kritikovao osude novinara za klevete. Usput, napisao je kako su radnici u štrajku zviždali pravnom zastupniku svoje firme a da pri tom on „nije plavuša”. Za razliku od domaćeg suda koji je ovakvo poređenje ocenio kao uvredu advokata, sud u Strazburu stao je na stanovište da je advokat, kao javna ličnost u svojoj sredini, trebalo da ispolji viši stepen tolerancije prema kritikama na njegov račun. Kažnjavanjem autora teksta ograničeno je njegovo pravo na slobodu izražavanja, konstatovao je Evropski sud za ljudska prava.
M. Petrić
