ENNovinar, koji tvrdi da ga je prekjuče nakon sednice Odbora za saobraćaj u Skupštini Srbije, naočigled poslanika i novinara Mrkonjić ošamario, prihvatio je izvinjenje i rekao da odustaje od krivične prijave . – Lađevića cenim i poštujem, s njim sam, kao i s ostalim novinarima, do sad imao odličnu saradnju. Možda imam neoubičajenu komunikaciju za današnje vreme, pa se izvinjavam zbog gesta učinjenog bez zle namere iz ličnih simpatija – rekao je Mrkonjić. I još da je za njega najtužnije to što je novinara, kao čoveka, njegov neuobičajen potez zaboleo. Dodao je da njegov „manir nikad nije bio da ulazi u sukobe s medijima“, ali nije precizirao za šta se konkretno izvinjava.
Ovaj incident je samo jedan u nizu napada na žurnaliste kojih je u 2008, po podacima UNSa, bilo 36, lane nešto manje, a u poslednje dve nedelje čak tri: uz „infrastukturni slučaj“, još i nasrtaj obezbeđenja Čedomira Jovanovića i pretnje šabačkog popa Bogdana Simanića da će polomiti noge novinarki. Sekretar UNS-a Nino Brajović podseća i kako je svojevremeno ministar kapitalnih ulaganja Velimira Ilića šutirao novinara TV „Apolo“ i lažno optužio čačanskog novinara za – silovanje ovaca.
– Treba li vas da podsećam na to kad vas je Nenad Čanak štapom isterivao prilikom intervjua, a kasetofon razbio? – kaže Brajović, i zaključuje da su posledice takvog ponašanja opšte nasilje u društvu. – Dakle, to sve zajedno govori da javna sfera, ne da ne poštuje nikakve kodekse ponašanja, nego ni elementarnu pristojnost ni zakon. Deo tog nasilja su i ubice koje ne prezaju da prebiju na smrt, kao Brisa Tatona. Ako nam ministri ovako postupaju, ne čudi zašto je toliko huliganstva i okrutnosti. To je cela, neoštećena, piramida nasilja. Inače, UNS je u slučaju s ministrom Mrkonjićem tražio prijavu nadležnih po izmenjenom Krivičnom zakonu – zaštitu novinara koji obavlja posao od javnog značaja.
Socilog dr Ratko Božović kaže da novinari treba da pokažu solidarnost i ignorišu političke nasilnike sklone “nogatanju i fizičkom dodiru, umesto duhovnog i kritičkog dodira. Novinari strahovito greše što takve ljude ne izignorišu kroz medije. A njih ostaviti van medija, to im je najveća kazna“. On istič e da su takvi incidenti mnogo više od “gaženja” po jednom novinaru – nego su i takav gest prema profesiji i javnosti.
– To obznanjuje prirodu te ličnosti i političara koji je izgubio osećaj za to što je njegovo pravo, dužnost, odgovornost i mera ponašanja. Znači, strast se mora kontrolisati i ukrotiti, kao i odgovornost, da ne bi javno polje bilo shvaćeno kao prašuma i prostor koji je više u domenu biologije, nego u domenu očovečene stvarnosti. Patološko je društvo kojim dominira ekstremnost i isključivost – kaže dr Božović.
Fenomen o političarima čije nasilne gestove deo javnosti doživljava kao njihovu nekonvencionalnu prirodu, naši sagovornici vide kao podršku ekstremnom ponašanju i populizmu, što je, zapravo, vrsta primitivizma.
S. Nikolić
