ENVukčević je, na okruglom stolu „Uloga medija i novinara u ratnim sukobima na području bivše SFRJ“, najavio da će to tužilaštvo uskoro objaviti izveštaj o medijskoj slici u Srbiji tokom poslednje decenije prošlog veka i onome što je to tužilaštvo otkrilo u pretkrivičnom postupku.
Vukčević je istakao da to tužilaštvo ne napada novinare i slobodu medija, već da ispituje sumnje da su neke osobe iz medija počinile krivično delo „organizovanja i podsticanja na izvršenje genocida i ratnih zločina“ iz člana 145 Krivičnog zakonika Jugoslavije.
Prema njegovim rečima, u krivičnom zakonodavstvu tokom 90-tih godina prošlog veka postojalo je i krivično delo raspirivanja rasne i verske mržnje, ali ono je u nadležnosti sudova opšte nadležnosti, i kada su u pitanju događaji iz devedesetih ono je zastarelo.
„Smatramo da su stav javnog mnjenja u Srbiji 90-tih, ali i u regionu, kreirale poluistine i laži, kroz medijsku sliku koja je imala zadatak da hrani tzv. patriotizam na način na koji je za posledicu imao pljačku, mučenje i zversko ubijanje civila, ratnih zarobljenika, progone i uništavanje dobara“, rekao je Vukčević.
Prema njegovoj oceni, prejaka, huškačka reč odvela je na frontove na hiljade ljudi i probudila u njima motive za teške zločine.
Vukčević je dodao da je Tužilaštvo za ratne zločine sredinom prošle godine svim medijima „koji su bili u funkciji atnohuškačke politike“ uputilo dopise kojima se zahteva uvid u arhivsku građu, ali da mnogi nisu odgovorili.
Kako je objasnio, do sada prikupljena građa u predmetu „Mediji“ ne pruža osnov za pokretanje krivičnog postupka, ali i da, zbog nesaradnje ključnih medijskih kuća, nije prikupljen sav potreban materijal.
Tužilaštvo je pretkrivični postupak pokrenulo na osnovu dokumentacije koju je prikupilo procesuirajući ratne zločine, a u obzir su uzeti i navodi iz krivične prijave protiv nn lica u nekim medijima koje je podnelo Nezavisno udruženje novinara Srbije.
