ENKroz STB prošao je veliki broj poznatih imena, bez kojih Beograđani praktično nisu mogli da počnu dan. Osim emisije „Beograde, dobro jutro“ Duška Radovića, veliku pažnju privlačile su „Beogradska razglednica“ Đoka Vještice, „Fontana želja“ Dragana Jelića, kao i uvek aktuelni muzički sadržaji.
Semafor u studiju
„Studio B“ je bio prva radio stanica koja je zaživela van sistema državne Radio televizije Beograd. Osnovala ga je grupa novinara dnevnog lista „Borba“ na čelu sa Draganom Markovićem, a prvi put je pušten u etar 1. aprila 1970. godine.
– U početku program se emitovao iz jednog garsonjere u zgradi „Borbe“ i nije nas bilo više od petnaestak u redakciji. Stan je bio adaptiran da možemo da radimo u njemu, dok se u „Beograđanku“ prešlo nekoliko godina kasnije – kaže Sloba Konjević, muzički urednik „Studija B“, jedini koji je na njemu od osnivanja.
Ideja radija STB je bila da potpuno odskače od RTB-a, pa je svakom gostu, čak i gradonačelniku, bilo zabranjeno da priča duže od tri minuta.
– U redakciji je stajao jedan semafor, na kome bi se posle svaka tri minuta upalilo crveno svetlo što je označavalo da je priča završena i da mora da krene muzika. U tom periodu STB je bio inovativan u mnogim stvarima. Sa lokacije na kojoj se nalazi STB se pruža pogled na ceo grad, pa smo uvek javljali ljudima kad i gde su gužve u saobraćaju i kojim je putem bolje da idu. Prvi smo počeli da objavljujemo temperaturu, a često smo i za požare znali pre vatrogasaca – kaže Velja Pavlović, urednik kulturnog programa STB.
Jedinstveni Duško Radović
Emisija koja je svakako stekla status kultne je bila „Beograde, dobro jutro“, Duška Radovića. On je Beograđane svakog jutra budio i pozdravljao svojim čuvenim satiričnim i duhovitim komentarima.
– Duško je na posao dolazio oko 5.30 ujutru, kad je još bio mrak. Uvek je bio pomalo namršten, ali je celoj ekipi kupovao doručak. Živeo je na Đermu, stalno je dolazio peške i bukvalno je na putu do posla smišljao ono što će govoriti u programu. Svojim komentarima nije štedeo nikoga, pa se u jednom trenutku zamerio određenom političaru koji mu je ukinuo emisiju. Posle velikih protesta građana taj isti političar je pristao da mu vrati emisiju, ali tada Duško nije hteo – seća se Velja Pavlović.
Duško Radović je, kako kaže Pavlović, po mnogo čemu bio jedinstven.
– Znao je da upadne u studio dok su njegove kolege vodile emisiju sa gradskim čelnicima i da im u lice, u živom programu, kaže da lažu narod. Sa druge strane, nosio je dvogled oko vrata i nekad je iz šale “molio” komšije čije kuće je video iz studija da bi mogli da pomere veš koji su stavili da se suši pre dva dana ili da pozdarvi studentkinje koje su učile i sunčale se na krovu obližnjih zgrada – prepričava Pavlović.
Vještica – prvi zaštitnik građana
Među kultnim emisijama radija STB bile su i „Beogradska razglednica“ Đoka Vještice i „Fontana želja“ Dragana Jelića.
U „Fontani“ su se slušaoci uključivali telefonom i nadmetali u duhovitim komentarima, a pobednik bi dobijao muzičku želju. Takođe, slušaoci su znali i da se požale da nemaju vode, pa se dešavalo da im vodovod još u toku emisiju opet uključi vodu. „Razglednicu“ je vodio Vještica, za koga su pričali da “zaštitnik penzionera”. On se borio se za prava malog čoveka i smenio je nekoliko direktora gradskih preduzeća, zbog čega ga vlasti baš i nisu volele – kaže Velja Pavlović.
Koliko su ove emisije bile popularne i koliko je STB tada bio slušan možda najbolje pokazuje nekoliko primera.
– Tokom jedne emisje u studiju je bila grupa političara koje je pričala kako ne veruje da je STB najslušaniji u gradu. Kolega koji je tada vodio program je zamolio sve one vozače koji su u Kneza Miloša i slušaju STB da upale duge farove. Kad je cela ulica upalila farove, političari su zanemeli – navodi Pavlović.
Takođe, STB je bio jedini radio u gradu kome se čuveni „Beogradski fantom“ javljao kada je 1979. vratolomnim vožnjama uzbunjivao i zabavljao čitav Beograd.
Ploče donosile stjuardese
STB je bio lider i u muzičkom programu pošto je uvek imao aktuelne hitove iz celog sveta.
– Najnovije ploče su nam donosili stjuarti JAT-a, tako da smo uvek bili korak ispred svih. Ipak, možda je najslušanija emisija bila posle čuvenog koncerta „Bjelog dugmeta“ kod Hajdučke česme 1977. Tada su odmah posle nastupa Bregović i ostali članovi benda došli na STB – seća se Sloba Konjević.
STB je uglavnom podržavao alternativnu muzičku scenu. Oragnizovali su veliki broj rok koncerata, a među muzičarima koji su se probili uz STB su i Milan Mladnović, Dušan Kojić Koja i Srđan Gojković Gile. Muzički program je do danas ostao dosledan, pa i poslednjih godina, radi na afiramiciji mladih alternativnih sastava.
