EN
Govor predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine Denisa Bećirovića u Potočarima, na komemoraciji povodom 29 godina od genocida u Srebrenici izazvao je oštre reakcije u domaćim medijima. Bećirović je kritikovao vlasti Srbije i Republike Srpske, tvrdeći da postoje određene sličnosti sa režimom iz 1992. godine i politikom koju vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj vode danas, te da se Bosna i Hercegovina mora zaštititi. Alo i Informer su ovaj Bećirovićev govor okarakterisali kao „huškanje na rat”, i „poziv u lov na Srbe”. Međutim, Bećirović nije čak ni spomenuo „Srbe” ili „srpski narod”. Šta više, napomenuo je uvažavaju Srbiju i njene građane, i da žele mir i ravnopravnost, ali tvrdi da to „ugrožava velikodržavna politika u Beogradu”.
Izvorni članak je objavljen 11.07.2024. (Alo)
U Potočarima kod Srebrenice 11. jula održana je komemoracija 29 godina od genocida počinjenog nad bošnjačkim stanovništvom, u julu 1995. godine u Srebrenici, kada je, kako su utvrdili međunarodni sudovi, ubijeno više od 8000 bosanskih muslimana. Za genocid je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju osuđeno više pojedinaca, među kojima su i pojedini komandanti vojske Republike Srpske.
Na komemoraciji u Potočarima prisutnima se obratio i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, Denis Bećirović. Njegov govor izazvao je, međutim, oštru reakciju srpskih političara i domaćih medija, prvenstveno zbog njegovih tvrdnji da vlasti u Beogradu i Republici Srpskoj ugrožavaju mir i ravnopravnost.
Portal Alo je istog dana objavio tekst sa naslovom „Prljavo, ljigavo, odvratno da nema dalje! Bećirović pozvao na rat protiv Srba i Srbije. Hoće li Zapad da reaguje na ove njegove ogavštine?”
Da je Bećirović „pozvao na rat” tvrdi i portal Informera, a sličan tekst je objavljen i u štampanom izdanju ovog tabloida.
„Kliberi se dok glumi žalost i huška na rat. Bećirović pokazao da su mu žrtve samo sredstvo za marketing”, navodi Informer na portalu. U štampanom izdanju narednog dana Informer takođe tvrdi da „Sarajevo poziva na rat protiv Srbije”.
Oba tabloida Bećirovićev govor opisuju kao „sraman”. Alo ga u prvim pasusima teksta naziva „islamskim ekstremistom koji je opterećen Vučićem”.
Informer je objavio i fotografiju na kojoj se Bećirović smeška, uz komentar da je „umesto što je huškao protiv Srba, Srbije i Republike Srpske, mogao manje da se kliberi”.
„Bećirović je u skandaloznom i najgnusnijem govoru Srbe optužio za sve, bukvalno je pozvao u lov na Srbe i govorio da se Srbi spremaju agresiju bez ijednog dokaza”, tvrde i Alo i Informer u tekstovima, citirajući delove Bećirevićevog govora koji navodno to dokazuju.
Bećirović jeste rekao da mir ugrožava „velikodržavna politika u Beogradu”, tvrdeći potom da postoje sličnosti između politike Miloševićevog režima iz 1992. i politike koju danas vode vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj.
Ipak, tvrdnje tabloida da je Bećirović optužio Srbe za sve i „pozvao u lov na Srbe”, nisu tačne jer on u svom govoru ni jednom nije spomenuo Srbe ili srpski narod, kako to navode tabloidi, već je govorio o vlastima.
Šta je Bećirović pričao?
„Velikosrpski projektanti su 1992. osmislili Memorandum SANU koji je bio dinamit kojim su razorili Jugoslaviju i pokrenuli agresorske ratove. Pre 34 dana je usvojena Deklaracija takozvanog svesrpskog sabora. Evropa i svet moraju biti svesni da je ova Vučićeva velikosrpska Deklaracija opasnija i monstruoznija od Memoranduma SANU-a”, naveo je Bećirović u svom govoru.
„Mi uvažavamo susednu Srbiju i njene građane i ne stavljamo znak jednakosti između režima i ljudi. Želimo mir i ravnopravnu saradnju”.
Rekao je da uprkos tome što su sudovi Ujedinjenih nacija utvrdili da je počinjen genocid nad Bošnjacima „organi entiteta Republike Srpske prete Bosni i Hercegovini”. „Zato je važno da danas odgovorimo na pitanje da li postoje sličnosti između stanja početkom 1992. i ovog danas”, rekao je Bećirović nabrajajući navodne sličnosti.
Nigde nije upotrebio termin „Srbi” ili „srpski narod”, referisao se na „velikosrpske protagoniste”.
Bećirović je zatim rekao da ih „samo država i državne institucije mogu zaštititi od opasnosti”, te da „neinformisani i neobrazovani ljudi kao magnet privlače zlotvore”.
Govorio je i da je Bosni i Hercegovini mesto u Evropskoj uniji, da su blizu članstva u NATO-u i da treba da održavaju prijateljstva.
Ipak, iako je napomenuo da žele mir, njegov govor tabloidi su protumačili kao huškanje na rat.
Na Bećirovićev govor reagovali su i političari u Srbiji i Republici Srpskoj. Čak je i predsednik Aleksandar Vučić na jučerašnjoj konferenciji za novinare rekao da je komemoracija iskorišćena za indirektne pretnje.
„Umesto da bude prilika za reči pomirenja, za reči poštovanja prema žrtvama, Srbija , njeni građani i srpski narod u celini i Republika Srpska su bili izloženi ne samo pogrdama i neistinama, već i najdirektnijim pretnjama”, rekao je Vučić.
Alo negira da se desio genocid, Informer ga naziva „zločinom”
Komentarišući Bećirovićev govor, Alo navodi i da je Bećirović „izgovarao najstrašniju moguću laž, jer u Srebrenici se genocid nije desio!”.
„Činjenično jeste, što je predsednik Vučić govorio, da se tamo jesu desili strašni zločini, ali genocida nikada nije bilo”, konstatuje Alo u tekstu.
Informer u štampanom izdanju izbegava da spomene reč „genocid”, već koristi reč „zločin”.
Uprkos tome što veliki deo javnosti u Srbiji i Republici Srpskoj negira da se u Srebrenici desio genocid, za Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju to je utvrđena činjenica.
Pred ovim sudom je osuđeno više pojedinaca, među kojima su i komandant vojske Republike Srpske Ratko Mladić i tadašnji predsednik Republike Srpske, Radovan Karadžić. Optuženi su na doživotne zatvorske kazne.
Takođe, Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine oslobodio Srbiju odgovornosti za genocid, navodeći da za njega postoji individualna odgovornost ratnih generala. Ovaj sud je tada naveo da Srbija nije učestvovala zvanično ni direktno u ovim događajima, ali isto tako i da vlasti u Beogradu nisu učinile ništa da genocid spreče niti da nakon toga kazne odgovorne.
Istovremeno, vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj kao čest „argument” upravo navode da se priznavanjem genocida, ceo srpski narod etiketira kao genocidan, što sudeći po gorepomenutim međunarodnim dokumentima – nije tačno.
Nedavno su Ujedinjene nacije usvojile Rezoluciju o Srebrenici kojom je i 11. jul proglašen kao Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Usvajanju rezolucije je prethodila kampanja srpskih vlasti koje se otvoreno protive ovom dokumentu.
Izvor: Raskrikavanje
