ENI u jednom i u drugom slučaju sudski veštaci su „utvrdili“ da je reč o samoubistvu, a kasnije analize i veštačenja nezavisnih stručnjaka, isključili su mogućnost samoubistva. Slučajno ili ne, veštačenje je bilo povereno istim ljudima.
Na slučaju Dade Vujasinović, koja je aprila 1994. nađena mrtva u svom stanu, zajedno su radili obducent dr Branimir Aleksandrić, upravnik Instituta za sudsku medicinu i balističar Milan Kunjadić, bivši pripadnik MUP-a. Njihovi nalazi su smrt novinarke okarakterisali kao samoubistvo. Koliko su u tome pogrešili, najbolje svedoči potez srpskog tužilaštva koje je 15 godina kasnije, krajem januara 2009, saopštilo da pokreće pretkrivični postupak za ubistvo. Na ovaj potez organi gonjenja su se odlučili pošto je superveštačenje iz 2008. godine upućivalo da je novinarka ubijena. Pre superveštačenja, do istog zaključka su došli balističar Zoran Jovanović i dr Rastislav Lazarević, specijalista za sudsku medicinu. Oni su nakon potpunog rekonstruisanja događaja, sačinjene fotodokumentacije, neophodnih merenja i eksperimentalnog ispaljivanja iz lovačke puške zaključili da Vujasinovićeva nije mogla sama sebi da nanese smrtonosne povrede.
Branislav Tapušković, advokat porodice ubijene novinarke, za naš list navodi da je prvobitni nalaz veštaka razlog što je slučaj dugo stajao na mrtvoj tački.
– Veštaci koji su radili na slučaju Dade Vujasinović su od početka namerno prenebregavali činjenicu da su bila dva pucnja. Sve vreme su tvrdili da je bio samo jedan, što je, uz ostale propuste, zavelo istragu. Kako veštačenjima nismo bili zadovoljni, uporno smo tražili nova, koja su prvobitne nalaze demantovala i istraga je konačno pokrenuta – kaže Tapušković za „Blic nedelje“.
U rasvetljavanju pogibije vojnika u topčiderskoj kasarni dr Aleksandrić, koga je angažovalo tadašnje vojno tužilaštvo, bio je odlučan u tvrdnji da je jedan od gardista prvo ubio kolegu pa zatim sebe. Svoje viđenje ovog događaja on izneo javno televiziji u vidu animacije. Balističar Hunjadić nije se u potpunosti složio s Aleksandrićem, dozvolivši mogućnost da je “jedan od gardista mogao sam sebi da nanese konstatovane povrede”.
Verziju o ubistvu i samoubistvu dvojice gardista demantovali su nalazi FBI, zatim nekih domaćih veštaka, ali i Komisije koja je za tu priliku formirana, a na čijem čelu se nalazio advokat Božo Prelević.
– Mladiće je ubila treća osoba i to je bilo jasno od samog početka. Prosto je neverovatno da postoje tri verzije koje su izneli veštaci koje je angažovala vojska. Čak su neke od različitih verzije potpisali isti veštaci, a u čitavoj istrazi postoji čitav niz nepravilnosti i propusta. Dobar deo se odnosi i na veštačenje, zahvaljujući kojem se danas postupak nalazi na mrtvoj tački – kaže Prelević.
Isti veštaci su radili i na u javnosti manje poznatom slučaju vojnika Milana Matića koji je oktobra 2005. godine pronađen mrtav u kasarni u Beogradu. I u ovom slučaju su zaključili da se vojnik ubio, a Predrag Savić, jedan od zastupnika porodice Matić, izražava sumnju u takav nalaz.
– Na rukama i odeći pokojnog Matića nisu nađeni tragovi baruta. Istina, na orozu puške pronađeni su biološki tragovi koji nisu njegovi, ali su toliko mali da ne može da se utvrdi kome pripadaju. Sve se to navodi u službenoj belešci Okružnog javnog tužilaštva. Uzimajući u obzir to, ali i izjave porodice, sumnja u priču o samoubistvu je opravdana – kaže advokat Savić.
Dr Branimir Aleksandrić i inženjer Miljan Kunjadić, što zajedno, što odvojeno, u poslednjih petnaestak godina su veštačili u slučajevima koji su dugo bili, ili su još u žiži interesovanja javnosti. Osim u pomenuta tri slučaja, njihovo mišljenje se čulo i u postupcima za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana, kao i Zvonimira Plećića Pleće za koje se tereti Andrija Drašković. Valja podsetiti da je dr Aleksandrić radio i na slučaju ubistva premijera dr Zorana Đinđića.
Zakonske sankcije za propuste i greške
Sagovornici “Blica nedelje” ističu da su veštaci rak-rana srpskog pravosuđa. Božo Prelević i Branislav Tapušković navode da postoje pojedine grupe veštaka koji rade slučajeve za određene sudije. Njihovo mišljenje deli i Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, ističući da problem vidi i u važećem zakonu koji ne propisuje ni koje su kvalifikacije potrebne da bi neko bio sudski veštak.
– Urađen je Nacrt novog zakona o sudskim veštacima koji bi na jesen trebalo da uđe u skupštinsku proceduru. Ukoliko bude usvojen, Srbija će prvi put dobiti registar svih sudskih veštaka i on će biti postavljen na sajtu Ministarstva pravde. Između ostalog, o svakom veštaku će biti dostupni podaci o njegovoj stručnosti i broju rešenja o upisu u registar. Novi zakon predviđa i uvođenje disciplinske komisije, sastavljene od predstavnika Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaštva i Ministarstva pravde. Komisija će imati zadatak da ispita sve predstavke na rad sudskih veštaka i ukoliko utvrdi nepravilnosti i propuste, može da izriče i sankcije – od novčanih, preko suspenzija, pa do razrešenja – kaže Homen.
Značajna novina je i to što stranke u postupku više neće moći da predlažu veštake. Kada je o sudu reč, ni on više neće moći po svojoj volji da određuje koji će stručnjak veštačiti u nekom predmetu, već će morati da se drži redosleda iz kompjuterskog programa.
Aleksandar Rodić
