ENNa svih pet kontinenata imali su svoje dopisnike, a Šime je bio onaj kome se verovalo i kad je pisao iz Alžira i iz Pariza. Već sama mesta odakle je bio dopisnik svedočila su o njegovom visokom stepenu profesionalnosti.
Odlikovao se, kako to agencijski novinari i moraju da budu, obrazovanjem, znanjem jezika, brzinom reagovanja sa ciljem da Tanjug bude, ako ne prvi, onda među prvima koji će objaviti najvažnije vesti dana. Šimetu je to po pravilu uspevalo u konkurenciji imena kakva su bila AFP, Rojters, AP, Ansa i druga.
Agencijske vesti uvek je trebalo pisati kratko i sažeto, ali i sa suštinom, ne samo informacije već, kad god je to mogućno, sa malom dozom, reklo bi se, insinuacije. To smo često u profesiji nazivali čitanjem među redovima, ali i osvajanjem slobode čak, ili naročito, kad je agencija državna. Šime i njegova generacija u Tanjugu za vreme SFRJ po tome je bila prepoznatljiva i poštovana.
Kad je raspad počeo, naročito kad se i u jednoj takvoj ustanovi počelo prebrojavati po imenima i nacijama, Šime Vučković je, baš kao i većina nas takvih ili sličnih, napuštala svoje dugogodišnje redakcije sve više ostrašćene i sve manje objektivne, i dolazila početkom devedesetih u Borbu. Iako i sama državni list, Borba je bila u nekoj fazi svojevrsne renesanse koju je, obogaćujući je, osvajajući slobodu, stvorio Staša Marinković.
Sa svih strana okupljali smo se u Borbi početkom tih devedesetih godina, bili proganjani, napadani, ali uvek svoji u čvrstom uverenju da osnovne postulate poštene profesije ne smemo napustiti ma koju cenu plaćali. U to vreme Šime Vučković je kao afirmisan spoljnopolitički novinar bio i urednik spoljnopolitičke rubrike gde su na istom poslu osvajanja slobode bila i mnoga novinarska imena kakvi su bili Nikola Burzan, Nenad Briski, Zoran Mandžuka, a dopisnici iz sveta Slobodan Pavlović, Mirko Klarin, Milovan Jauković.
Kad je u decembru 1994. tadašnja vlast s Miloševićem na čelu, poništila i privatizaciju i akcionarstvo i novinarstvo Borbe, Šime Vučković je zajedno sa ogromnom većinom redakcije otkazao poslušnost državnom propagandnom novinarstvu stvarajući novi list Našu Borbu, koju je na kraju zadesila slična sudbina.
Poslednji čin Šimetov u osvajanju slobode bilo je osnivanje dnevnika Danas, zajedno sa još 16 najupornijih kolega odanih odbrani profesije.
Hvala ti, Šime, i neka ti je večna slava.
Gordana Logar
