Ko stoji iza vesti koje čitamo?

„U vremenu kada su informacije na dohvat ruke, istina nije uvek lako dostupna.“

Sve češće se susrećemo sa stranicama na društvenim mrežama pa i sajtovima koji se predstavljaju kao mediji, a da pritom nisu registrovani kao zvanični medijski portali.

Sagovornici IN Medija napominju da u takvim slučajevima postoji veći rizik od širenja neproverenih pa i lažnih vesti.

U službi propagande

Korisnici društvene mreže Facebook sa teritorije opštine Inđija i danas pamte stranicu “Javnost Inđije” koja je nastala pre dolaska na vlast Srpske napredne stranke, 2016. godine.

Ova stranica je na samom početku objavljivala informacije o određenim projektima koju je tadašnja vlast, koju je činila Demokratska stranka i SPS, najavljivala a nikad realizovala (poput još uvek nezavršene sportske hale i slično).

Najčešće su informacije bile neproverene ali je građanima Inđije bilo dvovoljno da se uključe u FB “raspravu” i počnu na svojim profilima da dele poluinformacije koje je plasirala “Javnost Inđije”.

Ubrzo zatim, počele su objave o ljudima koji su činili tadašnju vlast u Inđiji, njihovim porodicama pa i prijateljima.

Pored lokalnih političara na meti su bili i novinari koji se kritički odnose prema Srpskoj naprednoj stranci. Klevete i laži postale su “uređivačka politika” stranice koja su naizgled bavi lokalnim problemima.

Iako OO SNS Inđija nikada nije priznao da je stajao iza “Javnost Inđije” ova stranica je prestala sa “radom” nakon dolaska naprednjaka na vlast u junu 2016. godine.

Primer iz Inđije nije jedini, slična priča te 2016. godine je bila i u Somboru.

–Negde tih godina, da se ne prisećam previše, postojale su takve stranice, za područja Sombora, Apatina i Kule. Bila je to smišljena akcija Srpske napredne stranke u suzbijanju svakog pokušaja nezavisnog delovanja. Mete su im bili predstavnici opozicije, aktivisti, novinari, bukvalno svako ko je javno izrazio drugačije mišljenja. Što se mene lično tiče, bilo je desetak „foto uradaka“, možda i koji više, u pokušaju da me diskredituju, omalovaže, vređaju… „Prozivke“, kojima je upravljao tada visoki funkcioner lokalnog SNS i koje su po njegovom nalogu lajkovali članovi gradskog odbora, možda nisu bile prijatne, ali su potvrdile da naša redakcija pošteno radi svoj posao. Nisu uspeli da nas zaplaše ili destabilizuju i što je vrlo važno, pokazali su da „idu do kraja“. Morali smo se dodatno organizovati za takve uslove rada. – kaže za IN Medija novinar somborskog portala SOinfo.org Sava Majstorov.

Iako je aktivnost takvih stranica prestala u međuvremenu su se pojavile nove FB stranice pa i portali koji se predstavljaju kao mediji.

U najvećem broju slučajeva, u opisu stranice neregistrovanog medijskog portala je naglašeno „web lokacija o vestima i medijima“.

Za razliku od registrovanih medijskih kuća koje podležu zakonima i etičkim standardima, ovakve stranice nisu podložne kontroli ni obavezama koje dolaze sa odgovornim novinarstvom. To znači da često nema transparentnosti o tome ko uređuje sadržaj, ko stoji iza objava, niti kakvi su izvori informacija.

Novinar Sava Majstorov smatra da takvi „mediji“ služe isključivo političkim interesima.

–Uglavnom se ovo odnosi na tzv „medije“ osnovane kroz propagandni sistem vladajuće stranke. Nastupaju na svim mrežama, plasiraju dobro pripremljene „informacije i materijale“, organizovano „šeruju“ pogodni sadržaj, koji veliča partiju. Posebno se ističu kod „vesti iz centrale“ u kojima se napadaju ili vređaju neistomišljenici. Interesantno je da svakodnevno, ti i takvi, mediji usko sarađuju sa vrhom gradske vlasti, posebno u domenu plasiranja sadržaja. Naravno, godinama unazad, dobijaju značajna sredstva na lokalnom medijskom konkursu. – smatra Majstorov.

Urednica  Glasa Šumadije.iz Kragujevca Jovanka Nikolić kaže za IN Medija da u tom gradu takođe postoje portali koji se predstavljaju kao medij iako to zapravo nisu.

Nikolić objašnjava da je dodatni problem što u Kragujevcu postoji portal koji ima logo vrlo sličan Glasu Šumadije, slično i ime.

–Registrovan je na nekom egzotičnom ostrvu, deklariše se kao generator, ali bez saglasnosti preuzima fotografije, tekstove, ne navodi izvor, nego na kraju teksta stave samo slovima link, pa ko klikne nakon pročitanog teksta, može da vidi odakle je preuzeto. Nemaju impresum, a povremeno izmisle nešto. – kaže novinarka iz Kragujevca i dodaje da postoji i portal za koji se zna da je u vlasništvo lokalnog odbora SNS, nije registrovan, nema impressum, preuzima tekstove, često objavljuje neistinite informacije.

Bez odgovornosti

Naši sagovornici smatraju da jedan od ključnih razloga zbog kojih ovakve stranice i portali  često postaju popularni jeste njihova mogućnost da promovišu određene interese bez formalne odgovornosti.

Postoje mnogobrojni primeri medijskih portala bez impressuma koji objavljuju uglavnom neproverene informacije, kršeći i Kodeks novinara, a koji opet imaju svoju publiku i „obični ljudi“ plasiranu informaciju sa takvih sajtova ili FB stranica prihvataju kao validnu.

–Validan izvor su toliko, što verno izveštavaju sa dnevnih pohoda somborskih funkcionera. Samo dve lokalne televizije i novine, koje u izbornoj kampanji nisu dozvolile pojavljivanje opozicije, imale su prihvatljiv impresum, dok se ni kod jednog od „info portala“ ne zna ko je urednik niti ko uopšte čini redakciju, tih, propagandnih glasila vlasti. Pišu ono što im se „servira“, veličaju uspehe funkcionera i zabranjuju pojavljivanje bilo kakve kritike aktuelne vlasti. Očigledni pokazatelji „pouzdanosti“ informacija koje objavljuju.- smatra novinar SOinfo.org Sava Majstorov.

Sličnog stava je i koleginica iz Glasa Šumadije, Jovanka Nikolić. Kako kaže, građani vide razliku.

–Jer, kada imaju problem, obraćaju se Glasu Šumadije. Ti portali, kao i grupe na fejsbuku, dožive kratki uzlet u trenutku kada se pojave, predstavljaju nešto novo, znaju da privuku tabloidnim tekstovima, ali građani vrlo brzo gube interesovanje kada je reč i tim nazovi medijima.

Kao što smo naveli, većina fantomskih medija nema impressum niti je u tekstovima naveden autor. Stračnjaci ističu da obaveza objavljivanja impressuma postoji samo za medije koji su registrovani. Za druge forme koje objavljuju informacije ova obaveza ne postoji.

-Informacije naravno mogu objavljivati i mediji koji nisu registrovani u registru, a stvar medijske pismenosti građana je da prepoznaju odakle im dolaze informacije, sa kojim ciljem, ko stoji iza određenih stranica… Na žalost, kod nas je medijska pismenost na vrlo niskom nivou.-objašnjava pravni ekspert Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Veljko Milić.

Pored vidno političkih postoji i veliki broj portala i FB stranica koji svoj rad predstavljaju kao “Građansko novinarstvo”.

Šefica Odseka za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, profesorka Smiljana Milinkov kaže za IN Medija da građansko novinarstvo predstavlja otvaranje i plasiranje nekih tema, problema, podataka, priča od strane građana.

Međutim, puko objavljivanje neke informacije nije novinarstvo.

– Tu je, po mom sudu, i najveći problem jer usled vrlo niskog nivoa medijske i uopšte funkcionalne pismenosti u našem društvu, bez ikakvog kritičkog oklona se prihvataju neke objave koje vrlo često sadrže dezinformacije, poluistine, pa i laži. Zakon o javnom informisanju i medijima je vrlo jasan, društvene mreže i različite internet platforme, forumi, blogovi čiji sadržaj nije urednički oblikovan i koji se ne nalaze u Registru medija, ne predstavljaju medije onako kako zakon definiše osnovnu medijsku funkciju, a to je informisanje u javnom interesu, uz poštovanje profesionalne etike. – objašnjava Milinkov.

Građansko novinarstvo nije regulisano zakonom ali nema prepreke da se građani bave novinarstvom sve dok su informacije koje objavljuju u javnom interesu, naglašava pravni ekspert Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Veljko Milić

–U tom slučaju uživaju istu zaštitu kao i novinari. Međutim, objavljivanje infomacija koje nisu proverene, koje su obmanjujuće i koje su u suprotnosti sa etičkim pravilima nije u javnom interesu, pa se lica koja objavljuju ovakve informacije ne mogu nazivati novinarima. – kaže Milić.

Čitavu situaciju dodatno otežava činjenica da ni mnogi mediji koji jesu registrovani ne poštuju kodeks, profesionalne standarde i zakon, tako da građani imaju više poverenja u informacije sa društvenih mreža ili nekih alternativnih platform, kaže naša sagovornica.

–Tu vrstu otklona od tzv. tradicionalnih medija još kako umeju da zloupotrebe pojedini portali koji pod maskom „građanskog novinarstva“ manipulišu informacijama i šire režimsku propagandu. Zato je jako važno da profesionalni mediji otvaraju ovakve teme i podsećaju šta bi trebalo da bude novinarstvo. Informacije koje građani objavljuju mogu biti dragocen i vrlo koristan izvor ali tek uz višestruku novinarsku proveru i odgovore na pitanja „zašto i šta to dalje znači?“ možemo govoriti o kvalitetnom i potpunom informisanju u cilju javnog interesa. – zaključuje profesorka Smiljana Milinkov.

Naši sagavornici su saglasni da u vremenu kada su informacije na dohvat ruke, istina nije uvek lako dostupna,

Ove stranice i portali možda pružaju interesantan uvid u lokalna dešavanja, ali bez odgovornosti i transparentnosti, postoji rizik da služe kao poligon za širenje dezinformacija ili manipulaciju.

Izvor: In medija