ENOvim preporukama trebalo bi da se, kako je rekla dr Karanović, poboljša ovaj odnos, da se ukrštanjem stavova medicine i medija dobiju bolji rezultati u akcijama za programe transplantacije ili borbe protiv raka.
Međutim, samo nekoliko trenutaka kasnije novinar Frankfurtskih vesti Tomislav Zečević rekao je kako su ove preporuke „kukavičije jaje, podmetačina i kako novinari žele da se odbrane od takvog pritiska iz Ministarstva zdravlja“. On je insistirao da se kaže ko je i u čije ime delegirao sastavljače ovih preporuka i ko ih plaća. Njegov predlog da se javna rasprava napusti prihvatilo je nekoliko novinara: iz B92, Radio Beograda, „Danasa”, Beogradskog programa RTS, dok su predstavnici drugih medija i oba Udruženja novinara, kao i predstavnici zdravstvenih komora i strukovnih udruženja nastavili raspravu o ponuđenim preporukama. U radnoj grupi koja je izradila dokument učestvovali su novinari nedeljnika „Vreme” Tamara Skroza, dnevnog lista „Politika” Olivera Popović i RTS-a Ana Stamenković, kao i lekari Doma zdravlja Voždovac Dragana Nalić i Univerzitetske dečje klinike, profesor dr Zoran Krstić.
Novinar nedeljnika „Vreme” Tamara Skroza je rekla da su ovo „tek predlozi za razgovor, a ne zakucana pravila“ i da je cilj da se i novinarima i lekarima pomogne kako bi se postiglo korektno izveštavanje o delikatnim temama iz zdravstva. Ona je navela da naslovi kao što su „Na operaciji ostao bez bubrega“ i „Zaraženi sidom državu koštaju 3,5 miliona evra“ ne doprinose stvaranju uzajamnog poverenja lekara i novinara. U Nacrtu preporuka naročito se insistira na istinitosti izveštavanja, odgovornosti novinara, izveštavanju o korupciji, zaštiti privatnosti osoba o kojima se izveštava, nezavisnosti od pritisaka…
Predsednik Etičkog komiteta Zdravstvenog saveta Srbije, profesor dr Slobodan Savić koji je nameravao da objasni zašto je važno da mediji i u ovakvim preporukama dobiju objašnjenje razlike između lekarske greške, nesavesnog lečenja i ishoda lečenja kod kojih je došlo do komplikacija, od toga je odustao pošto su neki novinari napustili javnu raspravu.
– Mislio sam da su lekar najsujetniji kad je u pitanju profesija, ali sada vidim da su novinari gori od nas. Ovo bi trebalo da budu preporuke kako da izveštavanjem podignemo nivo edukacije, uspostavimo poverenje između lekara i pacijenta – kazao je profesor Savić.
Direktorka Lekarske komore, dr Tanja Radosavljević založila se da se više radi na edukaciji novinara u različitim radionicama i na seminarima, a da će „prvo lekari morati da se pogledaju među sobom, da se vidi ko novinarima daje podatke iz lekarskih kartona, znači da se pridržavaju svog zakona i kodeksa”.
