ENTender, koji je bio zakazan za dvadeseti maj, otkazan je na insistiranje „nekog kraljevačkog političara“, kako su javili mediji, a misli se na bivšeg gradonačelnika Ljubišu Simovića (DS), kako kažu obavešteni. Desilo se to u organizaciji i realizaciji iste one Agencije za privatizaciju koja je i pre dve godine ovu uspešnu firmu prodala čoveku koji danas leži u istražnom zatvoru – Ostoji Tegeltiji, odnosno Dragici Tomić za koju se ne zna gde leži. Zapravo, kako se pokazalo, iza čitave ove paklene ideje stajao je tada moćni Predrag Bubalo, ministar ekonomije, koji je, jednostavno, naredio da se privatizacija u ovom slučaju mora obaviti. Ideja je bila da se kupljena firma preproda, valjda RTL-u, i na tome profitira nekoliko desetaka miliona dinara. Na žalost dogodilo se da Bubalo bubne, odnosno da sa svojim političkim istomišljenicima, takozvanim narodnjacima, u međuvremenu siđe sa vlasti, i čitav projekat je propao. Uostalom, dosta toga je poznato. Međutim, ono što je manje poznato, i čime gotovo niko ne želi da se bavi, jeste da je već mesec dana posle , kako se pokazalo, kriminalne privatizaciji, odnosno u aprilu 2008. god. obustavljena isplata zarada zaposlenima. U međuvremenu, privatizacija je raskinuta, a potom je proglašen stečaj, pa i bankrot (20. januara ove godine). Pre toga, jedan broj zaposlenih koji su , kako se pokazalo, bili dobro obavešteni, a istovremeno su predstavljali i balast za funkcionisanje firme, napustili su preduzeće sa po 4000 evra na ime socijalnog programa. Ostalo ih je 39, probranih, najelitnijih profesionalaca novinske kuće na glasu koji su, uz podršku lokalne samouprave, u novim okolnostima „bili određeni“ da „Ibarskim“ vrate stari sjaj. Umesto toga, proglašen je bankrot i svi do jednog su poslati na Zavod za tržište rada.
Treba li pominjati da sve vreme zaposleni, osim što nisu primali plate, nisu imali ni socijalno osiguranje, niti bilo šta drugo, osim obećanja da će u novoj firmi nastaviti da rade ono što su i ranije radili. Međutim, kako se ubrzo pokazalo, u novoj prodaji novi vlasnik je trebalo da kupi firmu bez zaposlenih. Dakle, oni koji su stvarali firmu, njen ugled i imidž, nemaju više nikakava prava, čak ni najosnovnija – ljudska, koja su im oduzeta pre dve godine.
I mada čitava priča poprima karakter strave i užasa, niko se nije naročito zainteresovao da pojedinosti prenese javnosti. A i zašto bi, kad slučajeva bede i očaja u ovoj zemlji ima na pretek, a novinara i novoniklih medija u Kraljevu toliko da svi jedva čekaju „da nekome crkne krava“, odnosno da neko od njih propadne kako bi bilo više mesta, a i para, za druge Ali, ono što je zanimljivo jeste da u vremenu boraca za životinjska i druga prava, neko može da dozvoli da porodice 39 novinara kraljevačkih „Ibarskih novosti“ dve godine preživljavaju bez jednog jedinog dinara bilo kakve pomoći i bilo kakve i bilo čije brige. I kako se čovek, u ovom slučaju novinar, u takvim okolnostima može ophoditi prema svojoj domovini i svima onima koji čine njenu takozvanu političku elitu? Kako je moguće da u jednom humanom društvu, sve vreme se pozivajući na zakon, neko stavi katanac na jednu firmu koja je čak izuzetno dobro mogla da posluje, a zaposlenima jednostavo okrene leđa i ne dozvoli čak ni mogućnost da sasluša njihove probleme? A i zašto bi kad, verovatno, ključni sudionici u svemu ovome odlično znaju o čemu se radi i da je sve baš onako kako su inspriratori svega ovoga i zamislili.
O slučaju „Ibarskih“ obavešteni su mnogi, čak i aktuelni predsednik Vlade, koji , kako se pokazalo, ni prstom nije mrdnuo. Na sve im je ukazivano, a sve vreme je odgovarano kako je sve što je urađeno u skladu sa zakonom: i to što je bivši vlasnik sam sebi pozajmljivao pare, a onda aktivirao menice i blokirao rad firme koja je sa njim raskinula ugovor; u skladu sa zakonom je i to da radnici dve godine ne primaju plate, niti imaju zdravstveno osiguranje, da oni koji su decenijama svojim ugledom i znanjem stvarali firmu, jednostavno budu isterani na ulicu bez jedne jedine reči bilo kakvog obrazloženja, kao državni neprijatelji najvišeg ranga. U skladu sa zakonom je da u najgoroj mogućoj situaciji u kojoj se ova zemlja nalazi ti ljudi budu prepušteni sami sebi bez ikakvih sredstava za život, dok im se bivši gazda, takođe u skladu sa zakonom, već mesecima nalazi u zatvoru jer se ispostavilo da sve što je radio i nije bilo baš u skladu sa zakonom. I, šta ćemo sad? Hoće li neko, i ko, da snosi deo krivice za ovo što je urađeno sa „Ibarskim novostima“, mimo ikakve logike, suprotno nastojanju Sindikata „Nezavisnost“ da sačuva firmu i suprotno očekivanjima Kraljevčana koji su se masovno i javno izjasnili da žele da „Ibarske“ ostanu javni servis građana. Može li ova država i dalje da ćuti i gleda šta se događa sa jednom firmom i četrdesetak porodica na početku trećeg milenijuma, ili je potrebno da se pristupi nekim radikalnijim metodama kako bi nas čuli oni koji ne žele ni da vide ni da čuju ono do čega su, svojim činjenjem ili ne činjenjem svejedno, sami doveli? Da li da i mi počnemo da štrajkujemo glađu, da se samospaljujemo i odsecamo organe da bi nas neko čuo i rešio ovaj slučaj?
Trenutno, kao što je poznato, kupac, odnosno bivši vlasnik, je u zatvoru, zaposleni na Zavodu za (ne)zapošljavanje, a bivši menadžment, sa sve svojim poslušnicima, lepo uhlebljen na najelitnijim mestima, o državnom trošku , uživa umesto da pravi društvo gospodinu Ostoji Tegeltiji. I to sve sa otpremninama od po 4000 evra, koje su uzeli. Oni koji su ostali do kraja sa namerom da „preporođena“ i od „balasta“ očišćena firma nastavi da radi, na dobrobit građana Kraljeva, gladuju, duguju i doživljavaju najgora poniženja od strane državnih inkasanata i drugih uterivača dugova. A da ludilo bude potpuno pobrinuo se stečajni upravnik, koji je, sam Bog zna kako i po čijem nalogu, preuzeo televiziju u bankrotu i počeo da emituje program za koji je angažovao neku neobičnu ekupu po samo sebi znanim kriterijumima. Valjda sasvim slučajno, srž ovog tima čine bliski rođaci, najbliži saradnik uhapšenog Tegeltije, deca bivših policajaca, vojni policajci u rezervi i kraditelji na izborima 96. godine. Oni su, kako je objašnjeno, angažovani da predstave firmu u najboljem svetlu, kako bi na zakazanom tenderu bila postignuta što veća cena. Kako se slučajem bankrotirane medijske kuće koja emituje informativni program niko ne bavi, čak ni RRA, jasno je da iza svega toga stoji neko moćan, a može se lako i pretpostaviti ko. I zbog svega toga, tender na koji se javio samo jedan ponuđač, vlasnik „Drvoplasta“ koji je u Kraljevo došao iz Petrinje pre dvadesetak godina, je otkazan, zaposleni su na Zavodu za zapošljavanje, a o pojedinačnom dugu radnicima, koji je veći od pola miliona dinara, niko ne govori. O budalaštini stečajnog upravnika takođe
U međuvremenu je došlo do promene vlasti u Kraljevu pa se ponovo na čelu našla opcija koja je podržavala ideju da „Ibarske“ ostanu građanima kao javni servis. Zbog toga sam uputio otvoreno pismo gradonačelniku dr Ljubiši Jovaševiću u kojem se između ostalog kaže:
„Budući da je opcija koja je sada na vlasti, a koju Vi predvodite , od početka bila za to da se ova medijska kuća sačuva, predlažem Vam da se ova ideja aktivira, da se sa najvišeg lokalnog nivoa, dakle iz Vašeg kabineta, zatraži poništenje privatizacije, revizija čitavog slučaja i odgovornost svih onih koji su učestvovali u ovom poslu za koji se pokazalo da je kriminalan. U skladu s tim, podsetio bih Vas da posedujem potpise nekoliko (oko 10) hiljada građana Kraljeva, među kojima je i Vaš potpis, da „Ibarske“ ostanu javni servis građana Kraljeva. Ukoliko želite ja sam raspoložen da Vam pred kamerama lokalnih televizija i RTS predam ovu peticiju iza koje stoje hiljade građana koji su tek sada, posle svega što se desilo, shvatili koliko su bili u pravu. Ubeđen sam da ima mesta i načina da se ispoštuje volja građana budući da su se, koliko mi je poznato, svi Vaši sadašnji koalicioni partneri zalagali za to da se „Ibarske novosti“ sačuvaju, što su i javno mnogo puta naglašavali. Ubeđen sam da Pokret za Kraljevo, koji predevodite, ako je zaista to što mu ime govori, ne bi trebalo da ima nikakvih dilema oko toga da se ispoštuje volja građana. Ukoliko mislite da nema smisla da vam dostavljam peticiju, ja ću je odneti ministru za informisanje o čemu ću, dakako, obavestiti medije i zatražiti podršku Sindikata „Nezavisnost“ i Nezavisnog udruženja novinara Srbije da se čitav slučaj nađe pre Sudom u Strazburu pošto je, bar do sada, bilo očigledno da o pravima novinara na goli život i po Ustavu zagarantovani rad u ovom gradu niko ne brine. Štaviše, imam čvrste dokaze da je jedna firma koja je mogla dobro da radi, uništena namerno zarad ličnih interesa jedog, ili nekolicine, ljudi koji su svoje bavljenje politikom shvatili sasvim pogrešno, a to je i Vama dobro poznato, zbog čega su i kažnjeni. Na žalost, nedovoljno za sve ono što su uradili.“
U Kraljevu, 27. maja 2010. god.
Ivan Rajović
novinar , bivši predsednik Sindikata Nezavisnost
i predsednik UO bankrotiranih „Ibarskih novosti“
