ENOn kaže da je Internet jeftin i delotvoran, mada svi više vode računa o plakatima i drugim materijalima.
Na konferenciji „Političke kampanje na Internetu – nov put do birača”, u organizaciji Centra modernih veština i Fondacije „Fridrih Ebart”, Dragana Đermanović, konsultantkinja u oblasti korporativnih odnosa s javnošću, iznela je podatak da u beogradskoj opštini Voždovac ima 150.000 birača i 80.000 otvorenih naloga na Fejsbuku, a nijedna stranka to nije koristila na izborima.
„U Srbiji ima 3.300.000 korisnika Interneta, 2.026.000 naloga za Fejsbuk i 60.000 blogova. Čak 94,8 odsto studenata i 94,5 odsto preduzeća koristi Internet.
Sa prve strane –
Međutim, Internet koriste uglavnom parlamentarne stranke koje imaju veb sajtove i profile na Fejsbuku, ali ne ažuriraju informacije. DS i G17 plus na Ju tjubu i blogu nisu građanima omogućili da ostave komentar”, kaže ona.
Đermanovićeva je kao dobar primer navela Gordanu Čomić, potpredsednicu skupštine, koja je već četiri godine autorka bloga na „Ženskoj političkoj mreži” gde piše ali i odgovara na nedoumice građana, a ima i nalog na Fejsbuku. Pored nje samo još dva poslanika imaju lične prezentacije na Internetu, a može se reći da je LDP tako počeo svoje aktivnosti kao stranka i da i dalje aktivno rade na dvosmernoj komunikaciji.
Gost iz Hrvatske Krunoslav Vidić, savetnik i menadžer na izborima, objasnio je da je za ovaj poduhvat potrebno oko dve godine, ali da je važno da partije budu spremne na neposrednost i autentičnost što je važno za onlajn komunikaciju. „Potrebno je da stranke prvo utvrde ciljeve i da naprave strategiju na osnovu koje će izabrati alate – Fejsbuk, tvitere, blog.
U Hrvatskoj je svake godine 40.000 mladih ljudi više kojima je Internet sastavni deo života i zato je on važan i za stranke.” Njegov kolega Marko Rakar kaže da Internet možda neće doneti glasove stranci ili kandidatu, ali da su na poslednjim izborima u Hrvatskoj neki kandidati loše prošli jer su na nekim sajtovima zdušno radili protiv njih.
Da sve stranke još nisu ovladale onlajn komunikacijom, i da ni građani nemaju naviku da prate izbornu kampanju na novim medijima, pokazao je primer koji je iznela Vesna Marjanović iz DS-a. „Na poslednjim izborima u Velikoj Britaniji pobedu su odneli tradicionalni mediji, pre svega TV, jer 79 odsto građana nije primetilo kampanju na novim medijima. Mi podržavamo kampanju na Internetu, jer je potrebno malo novca, koliko smo mi uložili u rad mladih ljudi za njihove honorare. Naš višegodišnji projekat ’Srbija 2020. dugoročni plan’ biće predstavljen preko Interneta i građani će moći da daju komentare”, rekla je ona.
U Švedskoj se otišlo najdalje pa blogeri dobijaju isti materijal kao i novinari od stranaka. Natali Sial kaže da je Ju tjub posvećen glasačima a Fejsbuk radnicima u kampanji.
„U kampanji možete da date novac, poklone ili da budete bloger.” U Švedskoj svaki drugi građanin ima Fejsbuk nalog i to je glavni društveni kanal za dijalog, a stranke koje nemaju kapacitete mogu da se reklamiraju.
Sebastijan Rajhel, iz nemačke Socijaldemokratske partije, kaže da je kod njih Internet oruđe za kampanju kojim se šalje informacija i dobija povratna. „Onlajn mediji zahtevaju više vremena za kampanju, ali je zato je možete početi mnogo ranije. Mi smo kampanju vodili i preko mobilnih telefona”, dodaje on.
Adam Dastagir iz Velike Britanije kaže da su izbori Laburističke stranke imali malo zajedničkog s prethodnim, kada Fejsbuk i Tviter nisu postojali a Ju tjub je radio tri meseca.
„Novi mediji omogućavaju direktnu komunikaciju s ljudima. Pošto smo imali neprijateljski nastrojene medije i mnogo neodlučnih glasača odlučili smo da izbori budu zasnovani na razgovorima s ljudima, što Internet omogućava. Tako se može razgovarati i s ministrom. Jedina loša strana je bila što neki ljudi ne vole da se identifikuju.”
Ivana Anojčić
