ENBeograd – Karić Fondacija dodelila je preksinoć 13. put zaredom nagrade „Braća Karić“ u osam kategorija osobama koje su se, svaka u svojoj oblasti, „istakle delom, doprinosima ili rezultatima“. Nagradu za novinarstvo, publicistiku i izdavaštvo dobio je francuski novinar Žan Kristof Buison, što predstavlja određeni kuriozitet s obzirom na to da je laureat u ovoj kategoriji prvi put iz inostranstva.
– Buison je tokom devedesetih godina svojim tekstovima probijao medijsku blokadu i gotovo jedini slao pozitivnu sliku o Srbiji, kaže za Danas Jasmina Mitrović Marić, direktorka Karić fondacije. Ona dodaje da je Buison po zvanju istoričar i da u Francuskoj slovi za jednog od vodećih poznavalaca situacije na Balkanu. Urednik je kulturne rubrike u francuskom magazinu Figaro, a nedavno je u Kulturnom centru Srbije u Parizu predstavljena njegova najnovija knjiga „Roman o Beogradu“.
K. Živanović
Iako je utisak da je dodela nagrada „Braća Karić“ prošla uz znatno manju medijsku pompu nego ranijih godina, Mitrović Marić kaže da je pažnja javnosti bila ista, da je Narodno pozorište, gde su nagrade dodeljene bilo „krcato“, kao i da su svi laureati bili prisutni, sem dobitnika nagrade za razvoj ekonomije Mihaila Nikolajeva, umesto koga je priznanje primila njegova ćerka.
Sa druge strane, Miloš Vasić, novinar nedeljnika Vreme, koji je i sam bio laureat u kategoriji novinarstva 2005. godine, kaže za naš list da nagrada „Braća Karić“ nema istu težinu, niti nosi isti stepen kontroverze kao prethodnih godina.
– Sve u vezi sa nagradom bilo je direktno vezano za Bogoljuba Karića. Otkako je on najuren u London, ni sama nagrada ne izaziva toliku pažnju javnosti. Citiraću svoj govor prilikom dobijanja nagrade: „Ako je došlo takvo vreme da Karić fondacija dodeljuje nagradu liku kao što sam ja, onda je to dobar znak za budućnost istraživačkog novinarstva u Srbiji“. Nisam bio ironičan prilikom govora, i sa zadovoljstvom sam primio nagradu, jer je žiri koji mi ju je dodelio bio sačinjen od uglednih novinara, profesionalaca sa iskustvom. Bogoljub Karić je tada bio u političkom usponu, i želeo je da bude dobar sa svima pa i sa kritički nastrojenim novinarima, naglašava Vasić. Međutim, on ne krije da je doživeo zamerke i pitanja u stilu: „Kako si mogao da primiš nagradu od njega?“.
Na osudu dela javnosti i zgražavanje kolega zbog preuzimanja nagrade „Braća Karić“ u oblasti novinarstva naišla je i Bojana Lekić, koja je bila laureat 2001. godine. Kako je Lekićeva nedavno izjavila za naš list, nagradu je primila iz bunta, „razočarana sklapanjem raznih dilova“ u medijskom polju Srbije. Njen odlazak iz matične kuće B92 objasnila je upravo velikom hajkom „koja je organizovana oko toga što mi je dodeljena nagrada BK fondacije“.
Snježana Milivojević, profesorka na Fakultetu političkih nauka, kaže da nije ni znala da su nagrade preksinoć dodeljene. Ona ističe da je u vreme kada su one izazivale veliku medijsku pažnju iza njih stajao novac i želja da se kupi javni ugled.
– Naročito u oblasti novinarstva nagrada „Braća Karić“ je danas gotovo beznačajna. Brojne kontroverze koje su vezivane za ranije laureate u toj oblasti odgovor su na njihove pokušaje da se ideološka pozicija dodeljivača nagrada promeni. Nažalost, u praksi je bilo obrnuto, te verujem da se ni laureati ne ponose tom nagradom, zaključuje Milivojevićeva.
