ENOni su ubili novinarku Dadu Vujasinović, oni su spremni na sve… Kafić na Dedinju „Metod” u njemu se sastaju Mićo i Vuković i kafić se isprazni kada oni razgovaraju… Mićo govori da je šef podzemlja i nadzemlja u Bgd… Mićo se falio kako je doveden da sruši Lukića i Vas, što je bila igra M. Krajišnika. Krajišnik Vas ortodoksno ne podnosi.”
Ovo je prepis iz rokovnika sa natpisom „Vojni muzej”. Zabeležen je u utorak 25. oktobra 19.94 u Banji Dvorovi. Ne zna se ko Mladiću saopštava podatke o kriminalu u Republici Srpskoj. Umesto imena i prezimena sagovornika piše „zemljak” Budiš (precrtano) „Krajišnik”.
***
„Politika” je krenula tragom ovog zapisa i ličnosti koje se pominju u vezi sa još nerasvetljenom smrću novinarke „Duge” Radoslave Dade Vujasinović koja je pronađena mrtva u svom stanu 1994. godine.
Mićo Stanišić je rođen 30. juna 1954. u selu Ponor, opština Pale. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Sarajevu. Dana 21. decembra 1991. Stanišić je postavljen na dužnost ministra bez portfelja u Ministarskom savetu imenovanom od Skupštine srpskog naroda u BiH. Ministar novoosnovanog srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova u BiH postao je 1. aprila 1992. godine. Njegova službena nadležnost je obuhvatala javnu i državnu bezbednost.
Stanišić se dobrovoljno predao Haškom tribunalu 11. marta 2005. Sudi mu se zbog progona nesrpskog stanovništva iz 20 opština BiH.
Goran Vuković Majmun i Dušan Malović likvidirani su u centru Beograda 12. decembra 1994. dok su ulazili u kola. Policija je prilikom uviđaja prebrojala 30 čaura kalibra devet milimetara. Pucalo se iz dva oružja, zapisano je u beležnici inspektora SUP Beograd. Malović je od zadobijenih povreda preminuo u bolnici dan kasnije. Vuković je na mestu ostao mrtav.
Vuković je bio poznat kao ubica Ljube Zemunca, ali i kao vođa voždovačkog klana koji je u to vreme važio za najjači u Beogradu. Vuković je, govorilo se u čaršiji, prvi javno obelodanio da neki ljudi iz policije rade s drogom, što bi se moglo smatrati i uzrokom njegove likvidacije. Posle njegove smrti za veoma kratko vreme poubijani su brojni pripadnici voždovačkog klana.
Interesantno je da je Dada Vujasinović u jednom tekstu citirala i pokojnog Gorana Vukovića Majmuna, ubicu Ljube Zemunca, koji je Arkana opisao kao veštog i sposobnog ubicu.
Malović je bio komandant pripadnika specijalne policije RS, pod nazivom „Pahuljice”, koja je bila pod komandom ministra policije Miće Stanišića. Pripadnici te jedinice sumnjiče se da su 25. novembra 1992. godine u Bijeljini, na Drini u Balatunu izmasakrirali 22 osobe, među kojima je bilo i male dece.
***
Radislav Vujasinović, otac novinarke Dade Vujasinović, kaže da nema nikakvih saznanja o tvrdnjama koje je u svom dnevniku izneo Ratko Mladić. On, međutim, kako kaže, pretpostavlja da je ono što je u svojim spisima naveo haški optuženik „velika istina”, s obzirom na to da su ljudi čija imena navodi „radili za tajnu službu”.
Sa prve strane – Navodi Ratka Mladića mi se čine kao apsolutno mogući. Znamo ko su bili organizatori Dadinog ubistva. Da policija hoće da radi svoj posao, brzo bi pronašla ubicu. Svi ti koji se spominju su iz Državne bezbednosti. Međutim, u policiji i sada rade isti oni ljudi koji su radili i u vreme kada je Dada ubijena. Recimo, Gvozden Gagić, koji je vodio Dadin slučaj, napredovao je do načelnika Uprave za krvne delikte. Šta, onda, mogu da očekujem? – pita se otac ubijene novinarke.
Na pitanje da li je Dada, možda, bila u bilo kakvom kontaktu sa Goranom Vukovićem, vođom voždovačkog klana, čije ime Mladić pominje u svojim dnevnicima, Radislav Vujasinović burno reaguje.
– Ne, nikada nije bila sa njim, niti ga je ikada spominjala. Nije bila u kontaktu ni sa jednim od tih tipova, sem sa Željkom Ražnatovićem Arkanom – kategoričan je otac ubijene novinarke.
Radislav Vujasinović napominje i da je tokom prvog uviđaja, u stan u Trećem bulevaru 118 u Novom Beogradu, u kome je otkriveno beživotno telo poznate novinarke, na poziv Bratislava Grubačića, sa kojim je bila u vezi, „upala” jedna osoba koja se predstavila kao inspektor Kecman. „Kecman”, za koga otac pokojne novinarke tvrdi da je bio inspektor Momir Gavrilović (ubijen 3. avgusta 2001. godine u novobeogradskoj Ulici Džona Kenedija), odmah izjavljuje da se radi o tipičnom samoubistvu.
I Branislav Tapušković, pravni zastupnik porodice Vujasinović smatra da je zadatak policije da utvrdi detalje u vezi sa smrću poznate novinarke i navodi da tvrdnje iz dnevnika Ratka Mladića mogu da im posluže kao trag.
– Posle dugogodišnjih aktivnosti došli smo u situaciju da o smrti Dade Vujasinović govorimo kao o ubistvu, a ne samoubistvu. Spisi predmeta su vraćeni policiji koja sada ima zadatak da otkrije ubice. Očigledno da se petnaestogodišnji trud isplatio – kaže Tapušković.
Naime, početkom prošle godine, okružni javni tužilac u Beogradu zatražio je od MUP-a da preduzme neophodne radnje kako bi se utvrdilo da li je novinarka Radislava Dada Vujasinović ubijena i ko je izvršilac ovog krivičnog dela. Ovakav zahtev Tužilaštvo je podnelo s obzirom na to da iz nalaza i mišljenja veštaka balističara Vlade Kostića, od 30. maja 2008. godine, proizilazi da je smrt Vujasinovićeve „najverovatnije uzrokovana delovanjem drugog lica”.
U svom nalazu Kostić je, između ostalog, naveo i da su „u telu pokojne Radislave Vujasinović pronađena dva filcana čepa, što ukazuje da su u nju ispaljena dva sačmena snopa koji su formirali veoma tešku ranu”. U dokumentu se navodi i da je zbog rane „leva ruka najverovatnije trenutno bila izbačena iz funkcije usled čega je pokojna bila onesposobljena za dalje rukovanje predmetnim oružjem”.
Radislava Dada Vujasinović pronađena je mrtva 9. aprila 1994. u svom stanu u Trećem bulevaru 118 u Novom Beogradu. Prilikom uviđaja pored novinarkinog beživotnog tela je pronađena i lovačka puška njenog oca iz koje je, navodno, počinila samoubistvo.Ekipa „Politike”
Ekipa Politike
