EN
U poslednje dve godine u osnovnim školama u Subotici zabeleženo je najmanje pet slučajeva vršnjačkog nasilja. Mediji ili ne dobijaju informacije od nadležnih ili su one nepotpune. Uskraćivanje odgovora je plodno tlo za širenje dezinformacija, posebno na društvenim mrežama. Tamo građani, u nedostatku relevantnih činjenica, pribegavaju vređanju i širenju poluinformacija koje se dele brzinom požara
Uprkos tome što je u poslednje dve godine u osnovnim školama u Subotici zabeleženo najmanje pet slučajeva vršnjačkog nasilja, javnost je o tome nepotpuno ili potpuno pogrešno obaveštena.
Pretnje smrću. Kako vršnjacima, tako i nastavnicima. Napad nožem. Drugi oblici fizičkog nasilja. Pitanja ko je kriv, šta je preduzeto i kakve sankcije krivci snose zbog ovih slučajeva vršnjačkog nasilja novinari nemaju kome da postave. Odnosno imaju, ali ostaju bez konkretnog odgovora. Sve što dobijaju su „mrvice“ u policijskom stilu – „preduzimamo sve mere i radnje“.
Što se novinara i građana tiče, priča se tu završava, odgovore na ova pitanja mesecima kasnije niko i ne traži, sve dok ne dođe do novog vršnjačkog nasilja, pa se onda na prethodno u tekstovima podseti, ali bez objašnjenja šta je povodom njega preduzeto.
Uskraćeni za informacije o tome šta se desilo i kako će i ko odgovarati, građani svoj sud iznose u komentarima vesti i na društvenim mrežama, širi se „rekla-kazala“, dok novinari, koji moraju da imaju proverene informacije, ostaju u velikom problemu.
Osim izjava zabrinutih roditelja, eventualnih očevidaca, prvih informacija iz bolnice, policije, tužilaštva, ostaju gotovo potpuno uskraćeni za informacije o tome šta je i protiv koga pokrenuto i s kakvim epilogom.
Ne ostavljati prostor za širenje laži
Paradoksalno, dok školske uprave apeluju na javnost „da se suzdrži od dezinformacija“, njihovo ćutanje vodi upravo tome – širenju dezinformacija.
Najveću krivicu za to snose oni koji su zaduženi za to da medijima daju potpune informacije na vreme – što ne rade niti uprave škola niti nadležne institucije. Umesto iznošenja činjenica – oni ili izbegnu da daju tražene informacije ili to rade veoma šturo.
Ni mediji se u celoj priči najčešće ne postavljaju profesionalno i uz poštovanje novinarskog kodeksa.
Uskraćivanje odgovora novinarima je plodno tlo za širenje dezinformacija, posebno na društvenim mrežama. Tamo građani, u nedostatku relevantnih činjenica, pribegavaju vređanju i širenju poluinformacija koje se množe i dele brzinom požara.
U osetljivim slučajevima kao što je nasilje u školama i među maloletnicima to sve može da dovede do ozbiljnih društvenih posledica. Novinari moraju izuzetno oprezno da pišu o ovakvim temama, ali i da ne ostavljaju prostor za širenje lažnih informacija.
| MEDIJSKO SVRSTAVANJE
Pojedini lokalni mediji u Subotici ne pitaju uvek sve relevantne strane i objavljuju jednostrane informacije.
Novinari dobro znaju da se svaka informacija proverava iz najmanje dva nezavisna izvora, a da jednostrano izveštavanje najčešće ne daje uvid u to šta se u stvarnosti zaista dogodilo. To neretko otvara prostor i za dezinformacije i manipulacije u javnosti, dok se mediji na taj način svrstavaju na jednu stranu.
Sa druge strane, pojedini mediji olako donose zaključke i nesvesno unapred osuđuju navodne krivce, što može biti posebno osetljivo kada su maloletnici u pitanju. |
Najnoviji slučaj navodnog vršnjačkog nasilja dogodio se sredinom novembra u Osnovnoj školi „“Majšanski put“ u Subotici. Roditelj čije dete ide u peti razred prijavio je policiji učenika koji, kako je naveo, psihički i fizički maltretira ostalu decu.
Novinarima je rečeno tada iz policije i tužilaštva da u ovom slučaju nema elemenata nasilja, već da postoje smetnje u razvoju dečaka, jer je reč o detetu „iz inkluzije“, odnosno o detetu koje ima smetnje u razvoju.
Otac je krajem novembra pojedinim medijima rekao da ima pomaka i da je ovaj slučaj okarakterisan kao drugi stepen nasilja, te da je procedura u toku i da protiv tog učenika treba da bude pokrenut disciplinski postupak.
Izveštaj u najmanje tri lokalna medija je, međutim, napisan jednostrano, bez potvrde škole da li su navodi roditelja tačni i kakve mere je škola preduzela.
U prvom, gore navedenom slučaju, kao i u drugom, pa i u trećem slučaju, u medijskim izveštajima nema podataka o tome da li su navode oca proverili i sa upravom škole.
Magločistač se tim povodom obratio upravi škole sa konkretnim pitanjima o tome šta su preduzeli, kao i o tome da li su tačni navodi koje je roditelj izneo medijima. Međutim, osim odgovora da škola „i dalje preduzima sve mere iz svoje nadležnosti, a koje su u skladu sa zakonom, u cilju pozitivnog rešavanja ovog slučaja“ – nije ni potvrđena niti demantovana izjava oca.
Kako je Magločistač ostao uskraćen za odgovore, redakcija je odlučila da ne objavljuje jednostrane zaključke roditelja.
S druge strane, česti odgovori tipa „procedura je u toku“ koje je ovaj roditelj dobijao od uprave škole kada im se obraćao zbog vršnjačkog nasilja, izazivaju kontraefekat. On se zbog toga, kako bi zaštitio svoje dete, obratio medijima. To čine mnogi građani koji ne dobiju adekvatne reakcije nadležnih, pošto misle da nemaju drugi način da izvrše pritisak na institucije.
| UČESTALI SLUČAJEVI NASILJA U ŠKOLAMA
Nekoliko se slučajeva vršnjačkog nasilja dogodilo u Subotici ove godine. Krajem januara 2024. godine je dečak u Osnovnoj školi „Sečenji Ištvan“ pretio ubistvom vršnjacima i pojedinim nastavnicima. U istoj školi se sa reči prešlo na dela, u oktobru 2024. godine, kada je učenik 8. razreda nožem naneo povrede učenici iz istog razreda.
Istog meseca u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“ pokrenut je postupak utvrđivanja činjenica povodom optužbi jednog od učenika da ga je jedan nastavnik fizički napao na ekskurziji.
Početkom maja 2023. godine uhapšen je maloletnik iz Bačke Topole koji pohađa subotičku gimnaziju „Svetozar Marković“, koji je u razgovoru sa školskim psihologom, kako su preneli pojedini mediji, rekao da je intenzivno razmišljao o tome da izvrši masovno ubistvo u blizini vrtića.
Krajem novembra 2022. godine u Osnovnoj školi „Sonja Marinković“ jedan osmak je zbog teških povreda koje mu je naneo vršnjak ostao bez slezine. |
Kako je reč o maloletnicima, sudovi ne daju informacije o toku suđenja, ali ni nakon toga, osim ako im se mediji za konkretne slučajeve ne obrate posebno pitanjima ili zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja.
Mediji i javnost zapravo su ostali uskraćeni za informacije o ishodu svih ovih pet slučajeva zbog kojih se Subotica našla u naslovima većine medija u Srbiji.
Razgovor sa predstavnicima sudova, sudijama za maloletnike, omogućio bi novinarima da, umesto šturih i birokratskih pisanih odgovora, u ime javnosti postavljaju pitanja i da saznaju više informacija o pozadini ovakvih slučajeva.
| MEDIJI MORAJU DA SMIRUJU MRŽNJU, A NE DA UČESTVUJU U NJENOM ŠIRENJU
Mediji u Srbiji i u Mađarskoj se suočavaju sa identičnim izazovima kada je u pitanju izveštavanje o vršnjačkom nasilju. I kolegama iz Mađarske je veoma teško doći do relevantnih informacija, dok se i oni često susreću sa pojavom interesnih grupa koje nastoje da iskrive događaje u svoju korist. Uloga nezavisnih medija je u ovakvim slučajevima – ključna.
Zamenik glavnog urednika najvećeg mađarskog nezavisnog medija Telex iz Budimpešte Ferenc Salma Bakši kaže za Cenzolovku da novinari ovog medija imaju pravilo da uvek postavljaju pitanja, čak i kada je minimalna šansa da dobiju odgovore.
„Ako deset puta dobijemo odbijenicu, jedanaesti put ćemo opet slati pitanja, putem imejla, telefona ili čak lično. Zbog zaštite maloletnika, u slučajevima vršnjačkog nasilja postupamo s posebnim oprezom i ne dajemo prostor neutemeljenim informacijama. Nažalost, već smo videli negativne primere u drugim medijima i televizijama, gde se brzina smatra važnijom od temeljitosti, a u slučajevima nasilja u školama izveštavali su na senzacionalistički način“, naveo je.
Prema njegovom iskustvu, takvi izveštaji obično se baziraju na snimcima koje su napravili neretko i sami počinioci nasilja u školama, a koji ne pružaju nikakav kontekst.
Nije uobičajeno da su njihovi novinari uvek upoznati sa svim okolnostima, ali je veoma teško postaviti opšte pravilo, pa je u tim slučajevima posebno važna kritička procena izvora.
„Nastavnici mogu davati izjave samo uz odobrenje direktora ustanove, koji je često nedostupan danima ili daje sažete odgovore. Izveštaje roditelja takođe treba pažljivo tretirati u tim situacijama“, upozorava Salma Bakši.
Napominje da su uprave škola veoma stroge, bez obzira na to da li je reč o državnim, opštinskim, crkvenim ili privatnim ustanovama.
„O obrazovnim temama možemo pisati samo ako održavamo aktivne kontakte sa poznatim stručnjacima ili anonimnim, ali pouzdanim izvorima. Imamo uspešne događaje pod nazivom ’Telex Javni razgovor’, na kojima se više puta govorilo o stanju obrazovanja u Mađarskoj, i dobijamo veoma korisne komentare od učesnika“, objašnjava naš sagovornik.
Ističe kako se dešava da se pojave i ljudi koji daju informacije, ali se predomisle tokom procesa. Navodi i da ima onih koji šalju informacije anonimno, plašeći se posledica. Oni se ne smatraju verodostojnim izvorima, a provera ovakvih informacija najčešće nije moguće.
„Nažalost, često postoje grupe koje pojačavaju stavove jedne ili druge strane i pokušavaju da predstave iskrivljenu sliku događaja, što lako može preći u podsticanje mržnje. U takvim situacijama, odgovornost medija je posebno velika – ne smeju da podupiru te procese, naprotiv, treba da teže njihovom smirivanju“, istakao je Ferenc Salma Bakši. |
* Autorka je novinarka portala Magločistač iz Subotice
Izvor: Cenzolovka
