ENP R E S U D U
DELIMIČNO SE USVAJA tužbeni zahtev tužioca Pilčević Božimira iz Niša i obavezuju tuženi Preduzeće za novinsko izdavačku delatnost „Dangraf“ d.o.o. iz Beograda i Spasović Grujica glavni i odgovorni urednik lista „Danas“ iz Beograda da tužiocu Pilčević Božimiru iz Niša na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate iznos od 300.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.10.2007. godine pa do isplate, u roku od 15 dana od prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom izvršenja.
DELIMIČNO SE ODBIJA tužbeni zahtev tužioca Pilčević Božimira iz Niša preko dosuđenih 300.000 dinara iz stava prvog izreke, a do traženih 1.000.000 dinara, za iznos od 700.000 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.10.2007. godine, KAO NEOSNOVAN.
OBAVEZUJE SE drugotuženi Grujica Spasović iz Beograda da u dnevnom listu „Danas“ o svom trošku objavi presudu Trećeg opštinskog suda u Beograd P.br. 3326/05 od 31.10.2007. godine, a najkasnije u drugom narednom broju dnevnog lista „Danas“ od dana pravosnažnosti presude.
OBAVEZUJU SE tuženi Preduzeće za novinsko izdavačku delatnost „Dangraf“ d.o.o. iz Beograda i Spasović Grujica iz Beograda da tužiocu Pilčević Božimiru iz Niša solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 116.150 dinara u roku od 15 dana od prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom izvršenja.
O b r a z l o ž e nj e
Tužilac je u tužbi, podnescima i reči na raspravi preko punomoćnika naveo da je prvooptuženi izdavač dnevnog lista „Danas“, a drugotuženi glavni i odgovorni urednik tog lista, koji je dana 1.6.2005. godine na dvadesetoj strani objavio članak pod naslovom „Burne reakcije u Sandžaku“ na tekst „Dobrovoljci iz pritvora“ – „Grujica Davidović: Sve su to gluposti“, u kome su objavljene neistinite informacije o tužiocu i preneti navodi mnogih građana koji su se navodno negativno izražavali o liku i delu tužioca navodeći da je tužilac vlasnik po dva lokala u Nišu i Novobeogradskoj piramidi i jednog u Beranama. U tekstu se dalje navodi da Udruženje za borbu protiv korupcije i kriminala u Sandžačko-Raško-Polimskoj oblasti tvrdi da je tužilac zajedno sa nekim drugim oficirima Užičkog korpusa pod pritiscima i ucenama od biznismena iz Novog Pazara, Sjenice, Tutina i Prijepolja oduzimao imovinu tokom rata 1999. godine. Dana 2.6.2005. godine u listu „Danas“ na naslovnoj strani objavljen je tekst pod naslovom „Da li su pojedini oficiri Užičkog korpusa opljačkali građane Sandžaka“ u kome se navodi da optužbe na račun generala Davidovića i Božimira Pilčevića, ovde tužioca bivših komandanata Užičkog korpusa koji su u vreme rata 1999. godine pretnjama i ucenama od građana i biznismena Novog Pazara, Sjenice, Tutina i Prijepolja uzeli više miliona tadašnjih nemačkih maraka, ni juče nije moguće zvanično proveriti“. Naveo je da su napred navedene informacije lišene svakog osnova i predstavljaju grube neistine čijim iznošenjem u listu „Danas“ je ozbiljno povređen ugled i čast tužioca general majora vojske Srbije i Crne Gore čija vojnička karijera je započela 1977. godine i u toku koje je isti promenio veći broj garnizona, četiri puta je vanredno unapređivan, više puta odlikovan, nagrađivan i ocenjivan ocenom „naročito se ističe“, a u čin general majora proizveden 2004. godine od strane Vrhovnog saveta odbrane. Objasnio je da je do 8.6.1999. godine bio na službi u Trećoj armiji sa sedištem u Nišu, a da je 9.6.1999. godine postavljen na dužnost načelnika štaba Užičkog korpusa. Tridesetogodišnja vojnička karijera tužioca je krunisana postavljanjem na dužnost komandanta operativnih snaga vojske Srbije i Crne Gore što je najviša dužnost u našoj vojsci posle načelnika Generalštaba. Objasnio je da je tužilac porodičan čovek, oženjen, otac dvoje dece i ima brojnu familiju i puno prijatelja u Srbiji, Crnoj Gori i šire, te da se za istog može reći da je uspešan čovek koji uživa ugled i poštovanje, a da su iznete neistinite informacije o tužiocu zapravo ozbiljne optužbe zbog kojih je tužilac trpeo i trpi duševne bolove usled povrede ugleda i časti, te je na taj način tužiocu pričinjena nematerijalna šteta. Predložio je da sud usvoji tužbeni zahtev i obaveže tužene da mu isplate 1.000.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete, kao i da se obaveže drugotuženi da objavi presudu ovog suda u celosti. Troškove je tražio i opredelio.
Tuženi su u odgovoru na tužbu, podnescima i reči na raspravi osporili u celosti osnov i visinu postavljenog tužbenog zahteva i naveli da je u dnevnom listu „Danas“ čiji je izdavač prvotuženi dana 1.6.2005. godine objavljen članak kao reakcija na prethodnog dana objavljen tekst o malverzacijama oko prikupljanja pomoći za vojsku, odnosno pripadnike Užičkog korpusa za vreme Nato agresije gde je između ostalih pomenuto ime tužioca. Objasnili su da je redakcijski kolegijum i novinari – autori tekstova u skladu sa čl. 4 Zakona o javnom informisanju koristili mogućnost i pravo da objave informacije o pojavama i događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, te da su pre objavljivanja informacija u skladu sa Zakonom o javnom informisanju sa pažnjom primerenom okolnostima proverili poreklo informacija i u skladu sa mogućnostima istinitost navoda. Naveli su da je većina onih koji su se javili redakciji, potvrdila istinitost navoda objavljenih u tekstovima, dodavali nove pojedinosti, ali su istovremeno tražili da ostanu anonimni, pravdajući se rečima da toliko ima umešanih u ovu pljačku da strahuju za sebe i svoje porodice. Naveli su da dnevni list „Danas“ nije senzacionalistički list, već naprotiv da je u skladu sa osnovnim principima istraživačkog novinarstva objavio sve prikupljene informacije i to sve zvanične podatke koji su dobijeni od odgovornih službi iz ratnog vojnog tužilaštva, policije i drugih službi i svaki demanti koji je redakciji dostavljen, a tiče se događaja o kojima je pisano. Sa izloženog tuženi smatraju da je tužilac imao pravo na odgovor – demanti u kome je mogao da da svoje viđenje događaja, ali da on to pravo nije iskoristio. Predložili su da sud odbije tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan. Troškove nisu tražili.
Po održanoj glavnoj raspravi, oceni svih izvedenih dokaza i navoda stranaka u smislu čl. 7 ZPP-a, sud je našao da je tužbeni zahtev tužioca u delu koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete delimično osnovan, a u delu kojim je tražio da se objavi u dnevnom listu „Danas“ presuda ovog suda osnovan u celini, sa kojih razloga je odlučio kao stavu prvom i trećem izreke presude, a da je neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa, sa kojih razloga je odlučio kao u stavu trećem izreke presude.
U dokaznom postupku sud je izveo dokaz čitanjem teksta objavljenog u dnevnom listu „Danas“ dana 1.6.2005. godine pod nazivom „Burne reakcije u Sandžaku“ na tekst „Dobrovoljci iz pritvora“, teksta objavljenog u dnevnom listu „Danas“ 3.6.2005. godine pod nazivom „Velika ovlašćenja put ka zloupotrebama“, teksta pod nazivom „Ratni sud Užičkog korpusa nije imao prijave o pljački u Sandžaku“ od 2.6.2005. godine, naslovne strane dnevnog lista „Danas“ od 2.6.2005. godine pod nazivom „Krivičnih prijava nije bilo“ teksta od 4-5.6.2005. godine pod nazivom „Postoje pisani tragovi“ i teksta od 8.6.2005. godine pod nazivom general Davidović nema veze sa ministrom Ilićem, rešenja preduzeća „Dangraf“ bez datuma, izvoda sa veb sajta pod nazivom „Dobrovoljci iz pritvora“, potvrde vojne pošte 1084 br. 5327-1 od 16.11.2006. godine, izveštaja MUP-a RS 02/1 br. 3-4205/06 od 28.11.2006. godine, izveštaja Vojnog disciplinskog suda u Nišu Int. br. 65-2/05 od 13.12.2006. godine, iskaza svedoka Kovačević Nenada i Novosel Slađane.
Čitanjem dvadesete strane dnevnog lista „Danas“ od 1. juna 2005. godine sud je utvrdio da je objavljen tekst „Burne reakcije u Sandžaku“ na tekst „Dobrovoljci iz pritvora“, „Grujica Davidović: Sve su to gluposti“, autora Nenada Kovačevića i Miloradović Miloša u kome se navodi da optužbe na račun pojedinih oficira tadašnje vojske Jugoslavije da su pod pritiskom, pretnjama, uzeli građanima Sandžaka više miliona (tada aktuelnih nemačkih maraka) juče su bile glavna tema u razgovorima u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu i Prijepolju. Javili su se mnogi građani, potvrđivali navode iz našeg jučerašnjeg teksta „Dobrovoljci iz pritvora“ i dodavali nove pojedinosti. Međutim svi su molili za anonimnost, jer kako su rekli, „toliko ima umešanih u ovu pljačku da strahuju za sebe i svoje porodice“. Najviše se govorilo o liku i delu general majora Grujice Davidovića do 1999. godine komandanta Užičkog korpusa i general majora Božimira Pilčevića. General Pilčević je četiri meseca proveo u zatvoru jer je službeni pištolj prodao jednom Albancu, koji je njime ranio komšiju, ali karijera mu je krenula nezadrživo kad ga je Davidović, nakon zatvora, unapredio u Užičkom korpusu. Danas je Pilčević vlasnik po dva lokala u Nišu, Novobeogradskoj piramidi i jednog u Beranama.
Čitanjem dnevnog lista „Danas“ broj 2805 od 2. juna 2005. godine sud je utvrdio da je na naslovnoj strani objavljen tekst „Da li su pojedini oficiri Užičkog korpusa opljačkali građane Sandžaka“ sa podnaslovom „Krivičnih prijava nije bilo“ u kome se navodi da optužbe na račun generala Davidovića i Božimira Pilčevića bivših komandanata Užičkog korpusa, ali i Želimira Glišovića, komandanta u Novom Pazaru, da su u vreme rata 1999. godine pretnjama i ucenama od građana i biznismena Novog Pazara, Sjenice, Tutina i Prijepolja uzeli više miliona tadašnjih nemačkih maraka, ni juče nije bilo moguće zvanično proveriti. Iako pojedine starešine, ali i bivši pripadnici vojske da su priče o tome kolale užičkim regionom, i da je to opšte poznata stvar“, ipak niko od njih, kako ističu iz „razumljivih razloga“ nije želeo javno da potvrdi. U potpisu autori teksta označeni inicijalima S.N.-M.M.-N.K. Nastavak na četvrtoj strani.
Čitanjem dnevnog lista „Danas“ od 31.05.2005. godine teksta „Dobrovoljci iz pritvora“ sud je utvrdio da se u ovom tekstu navodi da oštećeni građani optužuju pojedine oficire Užičkog korpusa da su pritiscima i ucenama od biznismena iz Novog Pazara, Sjenice, Tutina, Prijepolja, oduzeli novac i imovinu vrednu više miliona maraka. Masovni šverc benzina i cigareta, sa kojim su upoznati policija i pravosuđe. Rok za rasplet avgust mesec, nakon čega će se afera naći pred domaćim i međunarodnim sudovima, sa podnaslovom „Molimo da nam pomognete i da nam odgovorite na četiri pitanja“ i to pod jedan gde je novac koji je narod Sandžačke i Raško Polimske oblasti prikupio za vojsku i predao generalima Grujici Davidoviću i Božimiru Pilčeviću i pukovniku Želimiru Glišoviću, gde je građevinski materijal vredan 1,1 milion DEM koji je narod ovog kraja prikupio za vojsku i predao generalu Božimiru Pilčeviću i pukovniku Želimiru Glišoviću, gde je (stado sa Peštera 100 krava, 30 volova, 20 konja, 40 junadi i teladi i 1.550 ovaca i koza), koje su oduzeli čelnici Užičkog korpusa, gde je 60 traktora oduzetih ljudima iz Sandžaka i Kosova. Ovim apelom udruženje za borbu protiv korupcije i kriminala u Sandžačkoj-Raškoj i Polimskoj oblasti sa potpisom predsednika Muharema Muratovića obratilo se narodnoj kancelariji Predsednika Srbije i kancelariji OEPS-a u Novom Pazaru, uz opasku da je Boris Tadić još dok je bio ministar odbrane upoznat sa ovim slučajem, oštećeni mole za prijem do avgusta meseca, jer će se u protivnom obratiti domaćim i međunarodnim sudovima.
Na osnovu potvrde vojne pošte br. 1084 br. 5327-1 od 16. 11. 2006. godine utvrđeno je da je Pilčević Dragana Božimir general major u penziji rođen 30.8.1952. godine sa stanom u Nišu za vreme profesionalne vojne službe bio na službi u sledećim garnizonima: garnizon Niš od 20.7.1977. godine do 2. 11. 1987. godine, garnizon Peć od 2. 11. 1987. godine do 15. 3. 1988. godine, garnizon Prizren od 15.3.1988. godine do 8.7.1991. godine, garnizon Beograd od 8. 7. 1991. do 15.6.1992. godine, garnizon Vranje od 15. 6. 1992. do 27. 1. 1995. godine, garnizon Aleksinac od 27.1.1995. do 26.11.1996. godine, garnizon Niš od 26.11.1996. do 9.6.1999. godine, garnizon Užice od 9.6.1999. do 15.3.2005. godine, garnizon Beograd od 15.3.2005. do 1.8.2005. godine i garnizon Kragujevac od 1.9.2005. do 15.2.2006. godine.
Na osnovu izveštaja RSA Ministarstva unutrašnjih poslova 02/1 br.3-4205/06 od 28.11.2006. godine utvrđeno je da prema izvršenim proverama kroz JIS MUP-a RS kao i kroz kaznenu evidenciju Policijske uprave protiv Pilčević Božimira rođenog 1952. godine sa prebivalištem u Nišu nije podneta krivična prijava povodom objavljivanja tekstova u listu „Danas“ dana 1.6.2005. i 2.6.2005. godine.
Na osnovu izveštaja Vojnog disciplinskog suda Niša interni br. 65-2/06 od 13.12.2006. godine utvrđeno je da protiv Pilčević Božimira iz Niša pred Vojnim disciplinskim sudom u Nišu u 2005. i 2006. godini nije pokretan, niti vođen nikakav disciplinski postupak.
Saslušanjem tužioca Pilčević Božimira u svojstvu parnične stranke utvrđeno je da je od 1977. godine radio u vojsci kao profesionalno vojno lice sve do 15. 2. 2006. godine kada je penzionisan prevremeno posle 28 godina aktivne vojne službe, pri čemu nije ispunio nijedan od uslova za penzionisanje, ni godine života, kao ni radni staž i da je uzrok tome objavljivanje spornih tekstova, odnosno neistina u njima. Objasnio je da je u vreme objavljivanja tekstova u dnevnom listu „Danas“ bio komandant operativnih snaga vojske Srbije i Crne Gore sa činom general majora u koji je proizveden marta 2004. godine, te da je na službi u Trećoj armiji sa sedištem u Nišu bio sve do 8.6.1999. godine, čija nadležnost nije pokrivala oblast Sandžaka i Užica u kojima je navodno prema spornim tekstovima počinio opisana nedela, te da je Treća armija pokrivala teritoriju južno od Dunava i to Ćupriju, Kruševac i celu južnu Srbiju uključujući i Kosovo i Metohiju. Na dužnost načelnika štaba Užičkog korpusa je prekomandovan 8. 6. 1999. godine nakon završetka ratnih dejstava, a povodom spornih tekstova je obavio razgovor sa generalom Paskašem koji mu je naložio da se pismenim putem izjasni o kretanju u službi, a što je tužiocu teško palo budući da vojska poseduje dosije o kretanju tužioca u službi i uvidom u isti može proveriti sve navode iznete u spornim tekstovima. Objasnio je da su ga nakon objavljivanja ovih tekstova kontaktirali supruga i deca koji su bili vidno uznemireni zbog objavljenih tekstova, kojima je ozbiljno narušen njegov ugled i 28 godina službe u vojsci i časnog rada. Naveo je da je on jedini general koji poseduje stan u potkrovlju stambene zgrade u Nišu površine 78 m2 i da ne poseduje nikakvu drugu nepokretnu imovinu, da je zbog vojničke karijere 19 godina bio odvojen od porodice zbog sedam prekomandi, te da je i njemu kao i članovima njegove porodice veoma teško palo objavljivanje neistina u novinama, zbog kojih je došao u situaciju da objašnjava supruzi, deci, prijateljima, poznanicima i saradnicima ono što se ne može objasniti. Naveo je da je bio u nekoj vrsti izolacije, bez komunikacije sa prijateljima i rodbinom kao ni sa medijima, a što je u prethodnom periodu radio i što je bilo u opisu njegovog posla, jer bi bio prinuđen da objašnjava sporne natpise u novinama. Naveo je da je po nalogu predsednika Republike i generalštab ispitao ima li istine u spornim tekstovima i da sigurno ne bi još godinu dana proveo u službi na najvišoj funkciji da je od strane nadležnih organa utvrđeno da je učinio bilo koje od nedela koje su mu stavili na teret u objavljenim tekstovima, budući da njegova supruga glavna medicinska sestra u Vojnoj bolnici u Nišu nije mogla da podnese pritisak okoline, zbog čega je dala otkaz, da su trpela i njegova deca, ali da smatra da ovim natpisima u novinama nije uspela da se ukalja vojska kao institucija, a čiji je on bio pripadnik 28 godina.
Saslušanjem svedoka Kovačević Nenada dopisnika dnevnog lista „Danas“ iz Užica, utvrđeno je da je povodom saopštenja Udruženja za borbu protiv korupcije i kriminala u Sandžačko – Raško – Polimskoj oblasti iz Novog Pazara u kome se navodilo da su oficiri Užičkog korpusa za vreme rata od 1999. godine pretnjama i ucenama od građana i biznismena Novog Pazara, Sjenice, Tutina i Prijepolja uzeli više miliona tadašnjih nemačkih maraka, bavio istraživačkim novinarstvom, tj. istraživao prednje navode u smislu provere istih, s tim što je napomenuo da u njegovom fokusu nije bile ličnosti poput generala Pilčevića i Davidovića već da se bavio istinitošću informacija iz saopštenja. Objasnio je da u vreme kada je pisao tekstove od 1.6.2005. i 2.6.2005. godine Užički korpus više nije postojao, budući da je isti bio rasformiran, te da je radi provera ovih navoda Udruženja obavio brojne razgovore sa bivšim i tadašnjim oficirima Užičkog korpusa koji su potvrdili navode iz saopštenja, kao i sa istražnim sudijama ratnog suda Užičkog korpusa, Vrhovnim vojnim tužiocem Miroslavom Samardžićem koji su negirali istinitost informacija objavljenih od strane Udruženja za borbu protiv korupcije i kriminala u Sandžačko – Raško – Polimskoj oblasti. Naveo je da je obavio razgovor i sa građanima Užica i okoline koji su bili mobilisani kao rezervni sastav tokom ratnih dejstava 1999. godine i koji su delimično potvrdili i navode iz saopštenja koji se odnose na generale Pilčevića i Davidovića i potvrdili da su pribavili znatna materijalna dobra tokom ratnih dejstava 1999. godine. Naveo je da tužiocu nije pričinio štetu, s obzirom da je po objavljivanju ovih tekstova napredovao u vojnoj karijeri i postavljen za komandanta sektora operativnih snaga, te da se informacije do kojih je došao prilikom istraživanja nisu bavile ličnošću ovde tužioca, već su se odnosile na vojni vrh Užičkog korpusa i njihove malverzacije, kadrovska premeštanja, učešće u švercu i protivpravno pribavljanje imovinske koristi. Naveo je da je po objavljenom istraživanju došao do informacija koje delimično potvrđuju navode iz saopštenja udruženja iz Novog Pazara, s tim što se ne seća sadržine ovog saopštenja. Naveo je da je njegov predmet interesovanja bio period pre NATO agresije kao i period trajanja iste od kraja marta 1999. do početka juna 1999. godine u kom periodu je Božimir Pilčević bio jedan od visokih oficira Užičkog korpusa. Objasnio je da nije autor onog dela teksta koji se odnosi na tvrdnju da je tužilac vlasnik po dva lokala u Nišu i Novobeogradskoj piramidi i jednog u Beranama, ali jeste autor dela teksta u kome se tvrdi da je general Pilčević zajedno sa drugim oficirima Užičkog korpusa pritiscima i ucenama od biznismena iz Novog Pazara, Sjenice, Tutina i Prijepolja oduzimao novac i imovinu tokom rata 1999. godine, te kazao da smatra da su tvrdnje koje su iznete u tekstu koji je objavljen, a odnose se na ličnost tužioca istinite i da je njegova obaveza kao novinara da blagovremeno obavesti javnost o pojavama i događajima. Naveo je da nema saznanja šta od imovine poseduje tužilac, niti se time bavio jer je njegova namera bila da proveri da li su tačni navodi da je vojni vrh Užičkog korpusa u vreme ratnih dejstava tokom 1999. godine vršio opisane zloupotrebe.
Sud je u celosti poklonio veru iskazu tužioca Pilčević Božimira saslušanom u svojstvu stranke budući da je njegov iskaz bio kategoričan, logičan i u saglasnosti sa drugim izvedenim dokazima, a pre svega sa napred navedenim pismenim dokazima. Iskaz svedoka Kovačević Nenada je po oceni suda bio neubedljiv i u suprotnosti sa pismenim dokazima i iskazom tužioca, kome je sud poklonio veru.
Naime, prema utvrđenom činjeničnom stanju prvotuženi je kao izdavač dnevnog lista „Danas“, a drugotuženi kao glavni i odgovorni urednik tog lista dana 1.6.2005. godine u dnevnom listu „Danas“ na dvadesetoj strani objavio članak sa naslovom „Burne reakcije u Sandžaku na tekst ‘Dobrovoljci iz pritvora’ – ‘Grujica Davidović: Sve su to gluposti’“ u kome je navedeno da je tužilac „vlasnik po dva lokala u Nišu i Novobeogradskoj piramidi i jednog u Beranama“, kao i da je tužilac lično sa nekim drugim oficirima Užičkog korpusa pritiscima i ucenama od biznismena iz Novog Pazara, Sjenice, Tutina i Prijepolja oduzimao novac i imovinu tokom rata 1999. godine, a u dnevnom listu „Danas“ od 2.6.2005. godine na naslovnoj strani objavljen tekst pod naslovom „Da li su pojedini oficiri Užičkog korpusa opljačkali građane Sandžaka“ u kome se navodi da „Optužbe na račun generala Davidovića i Božimira Pilčevića, ovde tužioca bivših komandanata Užičkog korpusa da su u vreme rata 1999. godine pretnjama i ucenama od građana i biznismena Novog Pazara, Sjenice, Tutina i Prijepolja uzeli više miliona tadašnjih nemačkih maraka, ni juče nije bilo moguće zvanično proveriti“, utvrđeno je da nije istinita informacija objavljena u pomenutim člancima da je tužilac Pilčević Božimir tokom ratnih dejstava 1999. godine bio na službi u Užičkom korpusu, budući da je isti sve do 8.6.1999. godine bio na službi u Trećoj armiji sa sedištem u Nišu i da je tek 9.6.1999. godine postavljen na dužnost načelnika štaba Užičkog korpusa. Utvrđeno je da tužilac u profesionalnom životu nije imao objektivnih posledica od informacija objavljenih u predmetnim tekstovima od 1.6.2005. i 2.6.2005. godine, budući da je isti ostao u službi sve do 15.2.2006. godine kada je penzionisan, ali su subjektivne posledice nastupile zbog povrede, ugleda, časti i ljudskog dostojanstva, kao i da je tužiocu Pilčević Božimiru objavljivanje neistinitih informacija veoma teško palo, zbog čega i duševne patnje tužioca traju od dana objavljivanja neistinitih informacija i iste su iz dana u dan sve veće i to sa razloga što je tužilac bio primoran da svojim prijateljima, porodici, poznanicima, saradnicima i ljudima sa kojima dolazi u kontakt stalno objašnjava šta se zbilja desilo, te da mu to stvara i danas dodatne probleme.
Analizom izvedenih dokaza koji nisu dovedeni u sumnju navodima parničnih stranaka, niti bilo kojim drugim izvedenim dokazom, a imajući u vidu da su informacije koje su objavljene u citiranim tekstovima neistinite, s obzirom na činjenicu da tuženi nisu dostavili ni jedan dokaz o istinitosti i tačnosti objavljenih informacija, iako je na tuženima teret dokazivanja u smislu odredbe čl. 223 Zakona o parničnom postupku, to objavljeni tekstovi po svom strukturnom i smisaonom značenju predstavljaju neistinite i uvredljive informacije kojima se vređa dostojanstvo i ugled tužioca.
Po stanovištu ovog suda objavljivanjem spornih tekstova zloupotrebljena su Ustavom zajamčena sloboda štampe propisana čl. 46 stav 1 Ustava Republike Srbije, jer je ta sloboda ograničena pravom na lično dostojanstvo onog na koga se odnosi, a o tom dostojanstvu ni autori, izdavač, kao ni glavni odgovorni urednik koji su sačinili i objavili tekst nisu vodili računa.
Kako se u konkretnom slučaju radi o neistinitim informacijama, a polazeći od toga da se u sporovima ove vrste u pogledu tereta dokazivanja primenjuje princip pretpostavljene krivice shodno odredbi čl. 154 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima, tuženi su se mogli osloboditi odgovornosti samo ako dokažu da do njih nema krivice za nastalu povredu, što ovde nije slučaj, jer tuženi nisu dostavili dokaz da se radi o istinitoj informaciji objavljenoj u predmetnom članku, te su tuženi po nalaženju ovog suda dužni da tužiocu naknade pričinjenu nematerijalnu štetu.
Kako je nesumnjivo utvrđeno da se radi o neistinitim informacijama tuženi su po nalaženju ovog suda dužni da tužiocu naknade pričinjenu štetu u smislu odredbi čl. 79, 80 i 83 Zakona o javnom informisanju.
U pogledu postojanja duševnih patnji tužioca od značaja je da li se radi o uvredljivom postupku koji se može smatrati zloupotrebom prava javnog izjašnjavanja, odnosno iznošenju mišljenja čija je namera da se naškodi određenom subjektu i to u sredstvu javnog informisanja dnevnim novinama sa velikom čitanošću, što naravno za pretpostavku ima da se široj javnosti sugeriše neistina kojom se vređa dostojanstvo i ugled tužioca, koji je naročito značajan za funkciju koju je tužilac obavljao u vreme objavljivanja spornog teksta.
Odlučujući o zahtevu tužioca sud je posebno cenio težinu i značaj objavljenih informacija, kao i čitanost dnevnog lista „Danas“ u kome su objavljeni sporni tekstovi, sredinu u kojoj tužilac živi, kao i ukupnu ličnost ponašanje i angažovanost tužioca, kao i sve druge okolnosti koje su bile od značaja za procenu nastale štete. Prilikom odmeravanja novčane naknade sud je imao u vidu i protek vremena od objavljivanja neistinitih informacija 1.6.2005. i 2.6.2005. godine do podnošenja tužbe 1.12.2005. godine. Kako se pravična naknada kao oblik otklanjanja štetnih posledica za ovu vrstu nematerijalne štete sastoji u isplati određene sume novca kao satisfakcije za pretrpljenu nematerijalnu štetu čime se kod oštećenog lica uspostavlja narušena psihička ravnoteža, ovaj sud je vodeći računa o svim okolnostima konkretnog slučaja i o tome da se dosuđenom naknadom ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i svrhom primenom odredbi čl. 224 Zakona o parničnom postupku i napred citiranih odredbi Zakona o javnom informisanju i Zakona o obligacionim odnosima odmerio visinu pravične naknade tužiocu u iznosu od 300.000 dinara i odlučio kao u stavu prvom izreke presude.
Imajući u vidu vrstu štete sud je našao da bi dosuđivanje iznosa preko 300.000 dinara, do traženih 1.000.000 dinara bilo suprotno prirodi i svrsi ove naknade štete, jer dosuđeno obeštećenje ne može izlaziti iz okvira objektivnih društvenih prilika u kome se dosuđuje, zbog čega je tužbeni zahtev preko dosuđenog odbijen i odlučeno kao u stavu drugom izreke presude.
Odluka u stavu trećem izreke presude doneta je primenom odredbe čl. 90 Zakona o javnom informisanju.
Sud je cenio i druge navode parničnih stranaka, kao i ostale izvedene dokaze, ali s obzirom na nesumnjivo utvrđeno činjenično stanje i zauzeto pravno stanovište, našao da iste nisu od bitnog uticaja za drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari.
Odluka o troškovima postupka u stavu četvrtom izreke doneta je primenom čl. 149 i 159 Zakona o parničnom postupku, pri čemu je sud imao u vidu ishod spora, stvarne i nužne troškove stranaka. Dosuđeni troškovi odnose se na sastav tužbe preko advokata i sastav 2 obrazložena podneska u iznosu od po 5.400 dinara, zastupanje na 5 održanih ročišta u iznosu od po 6.300 dinara, zastupanje na 3 neodržana ročišta u iznosu od po 3.150 dinara, troškove sudske takse na tužbu u iznosu od 29.500 dinara i odluku u iznosu od 29.500 dinara ukupno iznos od 116.150 dinara, a sve odmereno prema AT i TT na dan donošenja odluke. Prilikom odmeravanja troškova sud je iste odredio s obzirom na visinu dosuđenog iznosa naknade, a ne prema visini ukupno traženog iznosa.
POUKA O PRAVNOM LEKU
Protiv ove presude dozvoljena je žalba u roku od 15 dana od prijema iste Okružnom sudu u Beogradu, a preko ovog suda.
Sudija Maja Čogurić
Antrfile:
Potvrđena presuda
REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD
Gž. 3648/2010
Dana 04.02.2010. godine
B E O G R A D
U IME NARODA
APELACIONI SUD U BEOGRADU, u drugostepenom građanskom veću sastavljenom od sudija: Margite Stefanović, kao predsednika veća, Vesne Mitrović i Milice Popović-Đuričković, kao članova veća, u parnici tužioca BOŽIDARA PILČEVIĆA iz Niša, ul. Gavrila Principa br. 18/44, koga zastupa punomoćnik Milorad Panjević, advokat iz Beograda, ul. Kneza Miloša br. 79, protiv tuženih PREDUZEĆA ZA NOVINSKO IZDAVAČKU DELATNOST „DANGRAF“ D.O.O. iz Beograda, ul. Alekse Nenadovića br. 19-23/5, čiji je zakonski zastupnik Dušan Mitrović, i GRUJICE SPASOVIĆA, glavnog i odgovornog urednika lista „Danas“ iz Beograda, ul. Alekse Nenadovića br. 19-23/5, koje zastupa punomoćnik Olivera Zdravković iz Beograda, ul. Alekse Nenadovića br. 19-23/5, radi naknade nematerijalne štete, vrednost predmeta spora 1.000.000 dinara, odlučujući o žalbi tuženih izjavljenoj protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu VIII P. br. 3326/05 od 31.10.2007. godine, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 04.02.2010. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba tuženih i potvrđuje presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu VIII P. br. 3326/05 od 31.10.2007. godine u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke.
