ENDo sada su naši mediji ocenjivani kao „delimično slobodni“.
Izbacivanje te jedne reči, da ne živimo gde živimo, sigurno bi nam mnogo značilo. Ako je ta ocena zasnovana na namerama države, u redu. A ako je odraz realnih rezultata rada državnih organa, onda mi ovde i oni u „Freedom House“ različito gledamo na stvarnost.
U Srbiji su još nerasvetljena ubistva Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, a pretnje sa navijačkih tribina pojedinim novinarima sudovi ocenjuju kao klevetu(!) Mnogo je nedovršenih poslova ostalo na putu do realne slobode medija, u kojoj novinari neće strahovati da im neki političar cipelom ne izbije notes iz ruke, ili ih ošamari zbog nezgodnog pitanja.
Ono što je novo je da se kabadahije sada izvinjavaju zbog takvih gafova. Da li je to dovoljno? Nije. Pravi napredak biće vidljiv tek kad ubice budu iza rešetaka i kad novinari više ne budu morali da traže policijsku zaštitu da bi radili svoj posao. Tada sloboda više neće biti delimična.
Ljubomir Tošković, zamenik urednika Tema dana
