ENS druge strane, Tanjug saopštava da Ministarstvo kulture radi na uništavanju ove medijske kuće.
Vlasnik i direktor Foneta Zoran Sekulić kaže za Danas da Beta i njegova agencija očekuju da će im se neko od zvaničnika Vlade Srbije obratiti do kraja meseca.
– Ako ne bude tako, zvanično ćemo zatražiti razgovor s predstavnicima Vlade – najavljuje Sekulić i naglašava da Beta i Fonet od promene vlasti 2000. godine do danas govore o tome da je potrebno da se obustavi državno finansiranje Tanjuga, jer se time „stvaraju neravnopravni uslovi na medijskom tržištu i direktno ugrožava rad Bete i Foneta“. Kako kaže Sekulić, ove dve agencije smatraju da je takav model državnog finansiranja Tanjuga neodrživ i prevaziđen.
Direktor Tanjuga Luka Mičeta uputio nas je na saopštenje za javnost ove novinske agencije, gde se navodi da je pomoćnik ministra kulture zadužen za medije Dragan Janjić u izjavi Beti rekao da je budžetom za 2008. za finansiranje Tanjuga predviđeno 11 miliona dinara mesečno. „Ako Tanjugu samo za plate mesečno treba više od 16, 5 miliona dinara, a Janjić nam daje 11 miliona – šta je to nego egzemplarno destruiranje nacionalne novinske agencije. Janjić kaže da je budžetom predviđeno… a ne kaže da je on lično kreirao Tanjugovu stavku u budžetu s jednim jedinim ciljem – uništenje Tanjuga i stvaranje uslova da Beta dobije bolju poziciju“.
U saopštenju piše da Janjić kaže da je budžet ustanovljen drugačije nego prethodne godine, kako bi se išlo u susret transformaciji državne agencije, i dodaje da je Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije zaključio da Tanjug treba da ostane javno preduzeće, ali da mora da se transformiše i prilagodi tržišnom poslovanju. „Prvo, Tanjug je u velikoj meri transformisan. Na primer, Tanjug je povećao prihode od Generalnog servisa 2004, u odnosu na 2003. godinu, za 63,73 odsto… Toliko o prilagođavanju tržišnom poslovanju…. Janjić hoće da dovede našu javnost u zabludu kako smo mi najbolji, jer imamo mnogo novca, što apsolutno nije tačno“, navodi se u Tanjugovom saopštenju.
Direktorka Bete Ljubica Marković kaže za Danas da se privatizacija preostalih državnih medija privodi kraju i da je Tanjug iz privatizacije izuzet, „a njegov povlašćeni status nastavlja se nesmanjenim finansiranjem, kojim učvršćuje monopolski položaj“.
– Načelni stav da je neophodna reforma, kako bi se do kraja demokratizovala medijska scena i ukinula nelojalna konkurencija, Beta i Fonet ponavljaju već godinama, ali nažalost s malo rezultata. Zbog toga smo se sada odlučili na zajednički protest. U pitanju je principijelni stav i on ima zasnovanost u temeljnim demokratskim načelima, slobodno i regulisano tržište, slobodna konkurencija, odsustvo monopola i političkih uticaja na medije – navodi Markovićeva. Prema njenim rečima, ukoliko država ostane pri stavu da joj je potrebna novinska agencija onda servisi te agencije, koji su rezultat subvencija, treba da budu besplatni za sve korisnike, „budući da se državnim novcem finansira nešto što je, pretpostavljamo, u javnom interesu, a ostalo treba da bude na tržištu“.
– Nastavićemo da se javno zalažemo za svoje stavove. Ne plašimo se slobodne konkurencije, jer smo stekli kredibilitet onda kada je slobodnim novinarima i medijima bilo najteže, tokom devedesetih – zaključuje direktorka Bete.
J. Diković
