ENOni su kritikovali i to što je za usvajanje zakona predložena procedura po hitnom postupku.
Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić tvrdi da novi zakon ne može da reguliše pitanje zadržavanja podataka, niti prisluškivanja.
– Zakon reguliše samo tehničke aspekte postupka, koji je definisan drugim zakonima koji se tiču te oblasti. Sada će postojati kontrola o tome ko ima pristup podacima, što je ranije i dogovoreno sa Rodoljubom Šabićem i Sašom Jankovićem. Zakon jeste stigao po hitnom postupku, jer smo ušli u „cajtnot“ što se tiče digitalizacije televizije, pa je neophodno da postoji zakonski okvir – kaže Matić.
Poslanici opozicije tvrde da je neophodno usvojiti incijativu zaštitnika građana Saše Jankovića da se zakonom predvidi da policija i bezbednosne službe moraju da pribave odluku suda za uvid u podatke o elektronskoj komunikaciji. Sa druge strane, vladajuća koalicija ocenjuje da opozicija pokušava da uplaši građane pričom o neovlašćenom prisluškivanju, jer, kako kažu, u predloženom zakonu nema reči o ulaženju u sadržaj ostvarene komunikacije.
Velimir Ilić, lider NS-a, kaže da je zakon sramotan i da će građani biti pod stalnom prismotrom vlasti. – Ali, nije reč samo o građanima, već i o opoziciji. Ovim zakonom, vlast će doći u poziciju da službe bez ikakvog naloga prisluškuju i prate komunikaciju opozicije, protiv koje je ovaj zakon direktno i donet – tvrdi Ilić.
I bivši poslanik DSS-a, Dragan Šormaz, kazao je da je zakon sporan i da nije bilo potrebe da se tako osetljiva tema razmatra po hitnom postupku. – Kako stvari stoje, zaštitnik građana moraće da spornost odredbi zakona dokazuje na Ustavnom sudu. Veći deo zakona nije loš, ali deo o kome govori ombudsman nije usklađen sa Ustavom. Podsećam da su glavni dokazi u slučaju „kofer“ bili transkripti snimanih razgovora, do kojih se došlo zakonskim putem, a posle žalbe advokata na tehničke uslove pod kojima su snimci nastali, optužba je odbačena – zaključio je Šormaz.
Nada Kolundžija, poslanica DS-a, kazala je da predloženi zakon ne definiše prisluškivanje i da je ono izričito zabranjeno. – Niko neovlašećeno ne može da prisluškuje nijednog građanina. Ako to radi, krši sve zakone, pa i ovaj. Nije u redu koristiti neistine u raspravi. Ako Ustavni sud kaže da je predloženo rešenje neustavno, mi ćemo to poštovati – rekla je Kolundžija.
