ENIzjava specijalnog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića objavljena u dnevniku „Danas“ u petak 16. aprila kojom optužuje „Večernje novosti“, RTV Vojvodinu i Udruženje novinara Srbije da Tužilaštvu ne dostavljaju tražene podatke izazvala je reakcije direktora i urednika „Novosti“ Manojla Vukotića i predsednice Udruženja novinara Srbije Ljiljane Smajlović. U gotovo unisonom reagovanju dvoje novinara odbacilo je Vukčevićeve navode u tonu, kolokvijalno rečeno, otkačivanja: „Neka Tužilaštvo samo istražuje“ (Vukotić) i „Šta je Vukčević čekao devedesetih“ (Ljiljana Smajlović).
Tužba Nezavisnog udruženja novinara Srbije od 3. jula prošle godine protiv NN lica – odgovornih lica i novinara u Radio-televiziji Beograd, Radio-televiziji Novi Sad, dnevnim listovima „Politika“, „Večernje novosti“ i drugim, zbog krivičnog dela organizovanja grupe i podsticanja na izvršenje genocida i ratnih zločina iz člana 145 Krivičnog zakona SR Jugoslavije dobija očekivani epilog. Priču o tome kako nema dokaza i kako se država (Tužilaštvo) suočava sa opstrukcijom i, s druge strane, tvrdnje da bi istraga bila neučinkovita („Zato što ne verujem da donosi rezultat, da donosi otrežnjenje, izvinjenje, praštanje. Ona je parcijalna, uska vrlo selektivna i neproduktivna“, Vukotić), odnosno da je Vukčević na sve inkriminisane radnje osoba koje su se novinarstvom bavile u vidu zanata devedesetih mogao da reaguje kao zamenik okružnog javnog tužioca u Beogradu devedesetih.
Tek, Manojlo Vukotić i Ljiljana Smajlović izneli su utemeljenu odbranu i s razlogom izvrgli ruglu specijalnog tužioca, kao i podnosioca prijave; NUNS je, naime, mogao da u tekstovima i radijskim i televizijskim prilozima, kao i u javnim istupanjima „NN“ novinara i urednika, bez mnogo muke, pronađe nameru da se podstaknu uništavanje, proterivanje, pljačkanje, zastrašivanje i svi drugi oblici ispoljavanja mržnje koji su imali katastrofalne posledice. NUNS se zadržao na prijavi koja je, uistinu, podsetila na zlikovačku delatnost „Novosti“ i brojnih pripadnika UNS, ali u njoj nema dokaza, iako su brojni članovi ovog udruženja godinama prikupljali dokaze o medijskim zločinima. Tako je NUNS ostavio prostor tužiocu da u medijima glumi čoveka koji bi rado da tuži, a nema na osnovu čega, u šta, lični je utisak, nije nikoga ubedio. Valjda je u svemu ključno to što pita Ljiljana Smajlović u svom naslovu, šta je čekao. Šta je čekao dok je bio deo državne ratne mašinerije.
I Manojlo Vukotić, urednik najtiražnijeg đubreta koje nosi tešku zločinačku hipoteku, govori istinu kad kaže da je Tužilaštvu sve dostupno. I sablažnjivo podseća na to šta su „Novosti“ radile, nagoveštava i šta će raditi: „Neki, istina, koji sada pokreću optužnice, i žele ‘čistu savest’, ‘čiste ruke’, ‘globalističku pamet’, ‘evropejsku privrženost’ – vraćaju se i ovih dana na te strahote i spekulišu njima. Tako je jedna mnogo reklamirana TV ‘nezavisna’, podsećajući na rat, pokazala snimke dečaka koji stoji između tri krstače i komentarisala:’Ovakvi snimci su objavljivani da bi se podsticalo etničko čišćenje!’. Taj dečak, Srbin, stoji između tri krstače, jer su mu u jednom danu ubili oca, majku i sestru! I još jednog brata – ali se ne zna ni do danas gde i kada. Taj dečak ima danas tridesetak godina i vratio se da na tom stratištu, gubilištu, groblju, ponovo podigne kuću, spaljenu do temelja, i živi dalje, sa komšijama! Umesto da ga uzmu za primer, nastavak zajedničkog života, oni terazijske sveznalice, govore, uz njegove slike o etničkom čišćenju koje su Srbi vodili“.
Zvučno, ovome gusle nisu potrebne. Ni krstače, ni fotošopovana kičerica Uroša Predića koja nam pokazuje dečaka na grobu oca, žrtve mudžahedina; u daljini kao da se čuje rika lavova iz sarajevskog ZOO vrta koji čekaju da ih nahrane srpskim bebama, kakva poslastica. Ostaje jedino pitanje kakve to veze ima sa tužbom NUNS.
Da se podsetimo:“Оvоm prilikоm žеlimо dа prе svеgа ukаžеmо nа tо kаkо su u tim аktivnоstimа učеstvоvаlа pојеdinа оdgоvоrnа licа i nоvinаri nеkih mеdiја u Srbiјi. Smаtrаmо dа su sе оni оtvоrеnо stаvili u službu tаdа аktuеlnоg rеžimа, pоdstičući i širеći, prе svеgа mеđunаciоnаlnu i vеrsku mržnju, аli i nеdоzvоljеnu prоpаgаndu. Sа јоš vеćim intеnzitеtоm nаstаvili su svојu аktivnоst i u tоku оpštе pоznаtih оružаnih sukоbа nа оvim prоstоrimа u vrеmеnu оd 1991. dо 1999. gоdinе. Izvеštаvајući sа prоstоrа оružаnih sukоbа, svеsnо sе šаlju, а pоtоm оbrаđuјu i оbјаvljuјu pоlulаžnе i lаžnе infоrmаciје о nаvоdnо strаvičnim zlоčinimа pripаdnikа „drugе“ strаnе. Tо је оbјеktivnо imаlо snаžаn еfеkаt i uticај nа širu јаvnоst, а nаrоčitо nа pојеdinе pripаdnikе i rеgulаrnih i tzv. “pаrаvојnih“ оružаnih fоrmаciја, dа sе „оsvеtnički“ pоnаšајu u tim sukоbimа, činеći nајtеžе zlоčinе prеmа civilimа (ubistvа, mučеnjа, nеčоvеčnа pоstupаnjа, pоvrеdе tеlеsnоg intеgritеtа, zаstrаšivаnjа, tеrоr, rаsеljаvаnjе ili prеsеljаvаnjе civilnоg stаnоvništvа, rаzаrаnjе vеćih i mаnjih nаsеljа, prоtivzаkоnitа zаtvаrаnjа, pljаčku imоvinе stаnоvništvа i dr.), zаtim ubistvа, mučеnjа i nеčоvеčnа pоstupаnjа prеmа rаnjеnicimа, bоlеsnicimа i rаtnim zаrоbljеnicimа. Svе оvе činjеnicе su pоznаtе iz vеćеg brоја prоcеsuirаnih slučајеvа, kаkо prеd Hаškim tribunаlоm, tаkо i prеd Vеćеm zа rаtnе zlоčinе Оkružnоg sudа u Bеоgrаdu i, prеthоdnо, prеd sudоm оpštе nаdlеžnоsti – Оkružnim sudоm u Bеоgrаdu.”, navodi se u tužbi NUNS.
Jeste tačno, novinarski bi moglo još i strašnije, ali pravnici barataju činjenicama.
I za kraj, predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović pomenula je u svom napisu e-novine i potpisnika ovog teksta. Istina je da sam do presude Suda časti UNS protiv Milorada Komrakova kojom se on izbacuje iz članstva došao bez problema, mislio sam da je to zbog poznanstva sa jednim od funkcionera. Obrazloženje presude glasi: „Milorad Komrakov je zakone novinarske profesije podredio slepom služenju ondašnjem režimu Slobodana Miloševića, ne prezajući da, kad god zatreba, pogazi i osnovne postulate ljudske časti i morala. On je time postao neposredni kreator lažne slike o stanju u zemlji, saučesnik u sejanju mržnje prema svakom ko ima drugačije mišljenje i stav, podstrekač oružanih sukoba koji su kulminirali NATO agresijom na Jugoslaviju, sukrivac za pogoršanje odnosa sa Crnom Gorom, što može rezultirati novim raspadom zajedničke države, glasnogovornik svađe sa međunarodnom zajednicom i vatreni pobornik samoizolacije koja nas je udaljila od savremenih civilizacijskih tokova u svetu”.
Još jedna se odluka Suda časti UNS može pronaći na sajtu Udruženja: Sud časti UNS-a na sednici održanoj 8. februara 2001. doneo je odluku da se iz članstva isključe Dragoljub Milanović, bivši direktor Radio -televizije Srbija, Dušan Čukić, bivši glavni i odgovorni urednik „Večernjih novosti“, Živorad Đorđević, bivši direktor Savezne javne ustanove „Borba“, Hadži Dragan Antić, bivši direktor „Politike’, Đorđe Martić, bivši direktor ‘Politike ekspres’, Zoran Jevđević, bivši direktor Tanjuga i Goran Matić, bivši savezni ministar informisanja.
U obrazloženju Sud navodi da su „imenovani u dužem razdoblju imali neograničenu vlast u državnim medijima, pretvarajući ih u glasilo dveju partija SPS i JUL, preciznije najuticajnijih grupa i pojedinaca, što je korišćeno za utvrđivanje moći i sprovođenje politike pogubne za državu i narod“.
„Oni su tako postali kreatori lažne slike o stanju u zemlji i svetu, obmanjujući javnost i u tu svrhu progonili su kolege novinare koji su bili njihovi neistomišljenici i ovakvim delovanjem ukaljali čast novinarske profesije, oglušujući se o sve osnovne postavke Kodeksa novinara“.
Kakva je još saradnja potrebna tužiocu i tužiteljima, kad je sve tiskano i snimljeno. Petarda za lakoverne.
Bojan Tončić
