Jelena Radivojević o izveštavanju sa suđenja: Kada bi u naslovu stajala formulacija iz optužnice, na to niko ne bi kliknuo

Novinarski posao je dinamičan i zahtevan ukoliko se profesinalno obavlja. Novinari koji se bave dnevnim novinarstvom svakog dana moraju da se upoznaju sa novim temama kako bi se dobro pripremili za izveštavanje. Poseban izazov predstavlja pravosuđe jer novinar mora komplikovanu temu i terminologiju predstaviti istovremeno na razumljiv i zanimljiv način.  

 

Sa novinarkom KRIK-a Jelenom Radivojević razgovarali smo o tome kako izgleda izveštavanje sa suđenja, od pripreme do realizacije, sa kakvim problemima se novinari susreću, koji su izazovi i kako ih prevazići.

 

Na početku razgovora napomenula je da nije potrebno da neko završi pravni fakultet kako bi mogao da izveštava sa suđenja, ali da je jako važno da redakcije svoje novinare obuče o svemu, od predistražnog postupka do samog suđenja.

 

„Mislim da je to mnogo važno jer doprinosi kvalitetu izveštavanja sa suđenja i novinar se ne oseća kao izgubljen slučaj u nekom predmetu. Mi u našoj redakciji i dalje imamo mini treninge“, kazala  je ona.

 

Veliki mediji imaju redakcije u kojima rade novinari koju su se specijalozovali za izveštavanje o određenim temama. Međutim, u realnosti mnogi novinari moraju usput da se snalaze i uče, a ponekad ne mogu da postignu sve, što bitno utiče na kvalitet izveštavanja. 

 

„Ako pričamo baš o suđenju, nažalost, prvo ritam novinarstva i rada je takav da mnogi novinari nemaju pojma šta dolaze da prate, nisu optužnicu videli u životu, a kamoli za taj predmet. Dešavalo se da samo troje novinara, od njih dvadeset koji prate suđenje, zna imena optuženih. Svi dođu i onda prepisuju jedni od drugih. Stvarno ne mislim da je neki novinar lenj ili glup, nego jednostavno nepripremljeni dolaze da izveštavaju, jer nemaju vremena da za svako suđenje čitaju sve“, pojasnila je Radivojević.

 

Kako kaže, kada novinar prvi put ide da prati neko suđenje, osnovno što bi morao znati je ko su akteri u postupku i da pročita optužnicu, kako bi bio upućen u temu i kontekst.

 

Glavobolja od terminologije

 

Komplikovana i često nerazumljiva terminologija zadaje mnogo muka novinarima. Veliki izazov u njihovom radu je načiniti jedan izveštaj sa suđenja razumljivim za širu publiku. Potrebno je pojasniti slučaj na jednostavan način, ali istovremeno biti i precizan. Zato se novnari KRIK-a često konsultuju sa pravnicima, advokatima i drugim ekpertima kada pišu tekstove. 

 

„To je velika borba, pre svega sa pravnicima, čak i sa advokatima koji nam pomažu da razumemo sve. Oni su spremni da vode bitku oko toga da li je tužba odbačena ili odbijena, što je u njihovom svetu jako važno. U svetu čitalaca moraš da objasniš razliku. Dakle, odbacivanje znači da nije bila dovoljno dobra optužnica i nije se ni ušlo u postupak, a optužba je odbijena ukoliko se vodio ceo sudski postupak. Ako je rezultat da neko nije kriv“, objasnila je Radivojević. 

 

„Mislim da je bitno biti precizan, ali ne koristiti pravničku terminologiju. Na primer, kada imaš nekog ko je optužen da je organizovao kriminalnu grupu koja je neovlašćeno prodavala oružje ili drogu i tu ima još pet-šest reči, možeš reći da je osumnjičen za trgovinu drogom. Onda će se pravnici buniti jer možda nije trgovina nego proizvodnja, ali ako znaš kontekst onda znaš šta je on od navedenog radio. Ne moraš pisati, kao tužilac kad piše optužnicu, svih sedam opcija tog krivičnog dela“, dodala je ona.

 

Kako kaže, praksa velikih svetskih medija poput Vašington posta ili Njujork tajmsa je upravo takva.

 

„Ali na primer, mi ovde imamo problem zbog formulacije „optuženi narko bos“, koja je opšteprihvaćena. Dakle, nisam rekla da je on to, nego da je optužen, da je tužilaštvo za organizovani kriminal reklo da u ovoj biljci ima toliko i toliko procenata marihuane. Ja je nisam veštačila, ne znam. A tužilaštvo je reklo da je optužen“, kazala je novinarka KRIK-a.

 

„Kada bi u naslovu teksta stajala formulacija iz optužnice, na to niko ne bi kliknuo“, precizirala je ona.

 

Tužba zbog izveštavanja sa suđenja

 

Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić tužio je KRIK upravo zbog izveštavanja sa ročišta u jednom postupku. Naime, KRIK je objavio detalje prisluškivanih razgovora sa suđenja kriminalcu Zoranu Jotiću Jotki u kojima se spominje Gašić. Kako se ispostavilo,njemu nije smetalo što je KRIK citirao prisluškivane razgovore, već to što su novinari čitaocima pojasnili šta u kriminalnom žargonu znači “biti kod nekog na kazanu”. Prema pisanju KRIK-a, tadašnji direktor BIA, sada ministar unutrašnjih poslova, tvrdio je da je zbog KRIK-ovog teksta doživeo psihičke i fizičke bolove. 

 

KRIK je zbog toga osuđen, ali je Apelacioni sud ukinuo tu presudu i slučaj vratio na ponovno suđenje.

 

“Na poslednjem ročištu u ovom slučaju puštao se razgovor koji je Milica (Vojinović, prim. aut) prenela, na kom se čuje sve kako piše, da bi Gašićev advokat rekao da oni nikad nisu ni tvrdili da se to nije čulo, već da je to novinarka stavila u maliciozni kontekst. Da je ona objasnila kako “biti na kazanu” znači “biti na platnom spisku”. Naša advokatica je pitala šta to zapravo znači. I onda se njihov advokat pozvao na to što je Dojčinović (Stevan Dojčinović, urednik KRIK-a, prim. aut) u svom iskazu rekao, da je to opšte poznat izraz. Ako je opšte poznat, zašto se dva puta navodi u dva pasusa? Očito je da su oni hteli njega da ocrne zato što je on direktor BIA”, prepričala je situaciju iz sudnice Jelena Radivojević.

 

Ukoliko se na suđenju koje novinari prate desi da se pominje druga osoba, kao što se u ovom slučaju pominje jedan javni funkcioner, profesionalni novinarski standardi nalažu da se uvek čuje šta druga strana ima da kaže o tome.

 

Radivojević kaže da je njena koleginica ceo dan pokušavala da dobije komentar od Gašića i da su novinari KRIK-a čekali sutradan da objave tekst, što inače ne rade, sa vestima sa suđenja.

 

“Smatrali smo da je mnogo važno da dobijemo njegov komentar na tako nešto i da je u redu da sačekamo. Nije da mi nismo došli do njega, nego je on odbijao. Sutradan kad je tekst pušten, Milica ga je i dalje zvala i on je onda rekao da mu ne pada na pamet da da izjavu i mi smo to objavili. Mislim da smo uradili i više nego što je trebalo, baš zato što su tako specifične optužbe i zato što je on u tom trenutku bio direktor BIA, a nama nije u interesu da puštamo nešto što nije tačno. Bili smo uporni jer smo pretpostavljali da nas čeka neka odmazda”, objasnila je ona.

 

Kontaktirati drugu stranu je lako, kako kaže, ako se tu radi o ljudima koji su na slobodi, ali ako su u zatvoru, onda teško. 

 

А kada je neko javni funkcioner, njega ta funkcija ne bi trebalo da štiti, već naprotiv, dodatno ga izlaže kritici.

 

Zakon o javnom informisanju i medijima je jasan po tom pitanju: „Izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke funkcije dužan je da trpi iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja“.

 

Ovaj tekst je deo regionalnog projekta „Jačanje medijskih sloboda u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji“, koji finansira Kraljevina Holandija, a sprovode holandski Helsinški komitet i Free Press Unlimited u partnerstvu sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci autora izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Kraljevine Holandije, niti stavove organizacija koje sprovode projekat ili stavove njihovog lokalnog partnera.