EN– Iako šest nevladinih organizacija, već danima „pritiska“ Ministarstvo odbrane da omogući objavljivanje transkripta razgovora pilota NATO pred bombardovanje zgrade RTS-a, za koje NVO (Fond za humanitarno pravo, Komitet pravnika za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava i Žene u crnom) tvrde da ih ovaj vladin resor čuva u tajnosti, i pored obećanja kabineta Dragana Šutanovca da će u toku jučerašnjeg dana sve informacije biti objavljene na zvaničnom sajtu, do zaključenja današnjeg izdanja Glasa, nisu postale dostupne javnosti.
Na pitanje Glasa pomenutim NVO zbog čega nisu tražili od NATO navedena dokumenta, a kojima se navodno dokazuje da je tadašnji Generalštab Vojske Jugoslavije bio upoznat sa planom napada na RTS 1999. godine, stav nevladinih organizacija jednoglasan je: Ne postoji saradnja sa NATO!
To što tražimo, nije pitanje ideologije, već pitanje odnosa države prema sopstvenim građanima, koja želi od svog naroda da sakrije ovako bitne dokumente. Nismo nikada ni kontaktirali NATO, pošto ovaj slučaj nema veze sa njima – izjavila je juče Biljana Kovačević-Vučo, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava.
U Fondu za humanitarno pravo, Nenad Dimitrijević je ponovio isti takav stav.
– Zašto bi se obraćali NATO? Imamo pouzdane informacije o postojanju tih dokumenata i insistiramo da se ona dostave na uvid javnosti. Službenici Ministarstva odbrane su u početku negirali njihovo postojanje i nisu nam pokazali dokumenta za koje tvrdimo da ih imaju. Reč je o dokumentima pod poverljivim brojem 406-2/ 01 i 1114-2 u kojima je zabeležen razgovor posade NATO aviona sa svojom bazom. Postoje mehanizmi kojima to može da se dokaže i nema potrebe da ih tražimo od NATO – ističe Dimitrijević.
Helsinški odbor za ljudska prava bio je prilično kratak u svom odgovoru.
– Nevladine organizacije nemaju nikakav kontakt sa NATO, niti sa nekim drugim nevladinim organizacijama iz inostranstva. Malo je verovatno da bi, čak i kada bi pokušali da ostvarimo saradnju sa njima, u tome uspeli. Hipotetički to je izvodljivo, ali u praksi teško. Potrebno je da se shvati da je to isključivo stvar države, koja nema pravo da proglašava tajnom nešto što se odnosi na počinjene ratne zločine – kažu u Helsinškom odboru za ljudska prava.
M. Asanović
