ENU jednom slučaju tužba je odbačena, a u drugom se tužilac nije pojavio. U NUNS-u smatraju i da brojne osuđujuće presude dokazuju lošu sudsku praksu koja se ne menja.
Nedavno je novinaru nedeljnika „Vreme“ Milošu Vasiću, stigla obnovljena prvostepena presuda u sporu sa advokaticom Biljanom Kajganić.
Ona ga je tužila za izazivanje duševnog bola i po kojoj bi Vasić trebalo da joj plati odštetu od 350 hiljada dinara, plus 157 hiljada za sudske troškove.
Spor se vodi zbog teksta u „Vremenu“ iz 2004. godine u kojem je Vasić objavio transkript razgovora između Biljane Kajganić i njenog klijenta, člana Zemunskog klana, Dejana Milenkovića Bagzija, gde ona njemu saopštava da bi za ubistvo člana državne bezbednosti Momira Gavrilovića Gavre trebalo da optuži Ljubišu Buhu Čumeta.
„Tamo uopšte ne piše jasno zašto bih ja trebalo Biljani Kajganić da platim negde 350 hiljada, jer sud lepo konstatuje da se do spornog materijala ne može doći, iako niko nikad iz vlasti, pravsuđa, tužilaštva i ostalih nije osporio da materijal postoji. Oni iz nekog razloga taj materijal čuvaju i premeštaju kao mačka mačiće, iz čega gospođa sudija nalazi da se to ne moze nabaviti, pa pošto se to ne može nabaviti onda sam ja kriv. E, pa ja se izvinjavam, mi ćemo se žaliti po istom stavu, možda malo promenjenom ponovo, pa ćemo, videćemo kako će izgledati presuda apelacionog suda“, kaže novinar nedeljnika „Vreme“Miloš Vasić.
Da ovi transkripti postoje nedavno je potvrdio bivši načelnik UBPOK-a Boro Banjac. Interesantno je da je Vasić dobio krivični spor i da je na dostavljanje parnične presude čekao više od dve i po godine.
Ovakim ponašenjem, Vasić ističe da sudovi šalju negativnu poruku novinarima koji žele da se bave istraživačkim novinarstvom.
Osim autocenzure, loša sudska praska, po oceni potpredsednika NUNS-a Vukašina Obradovića, može da dovede do zatvaranja pojednih medija.
„Tužioci ne insistiraju na tzv. naturalnoj odšteti, ako smo mi novinari progrešili da se objavi demanti, ispravka, ili šta već već insistiraju na novčanoj nadoknadi. Upravo to govori da se radi o pritsku na novinare, o pritisku na medije, a ne o želji da se dođe do istine“, kaže on.
Osim što novinari u većini slučajeva budu oslobđeni u krivičnom postupku, a osuđeni u parničnom, događa se da sudovi u Srbiji ne uvažavaju presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
U slučaju urednika „Kikindskih“ Željka Bodrožića, koji je optužen zbog citiranja bele knjige o kriminalu MUP-a Srbije, u parničnom postupku pred Kikindskim sudom, nevinim ga je proglasio Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija.
„Naš zahtev za obnovu tog parničnog postupka nikada nije usvojen u kikindskom sudu, tako da je to ostalo na tome i ja sam platio tu kaznu što sam citirao belu knjigu, te sudije su danas izgubile svoj posao, pa se nadam da će neke nove sudije obnoviti taj postupak u dogledno vreme“, navodi Bodrožić.
Zbog ovakve situacije NUNS najavljuje razgovre sa tužilaštvom i pravosudnim organima, jer po mišljenju Vukašina Obradovića sudije ne poznaju dovoljno međunarodnu sudsku praksu i medijsko pravo.
