ENDa podsetimo, Uroš Mišić je optužen da je na fudbalskoj utakmici Crvena zvezda – Hajduk, odigranoj 2. decembra 2007. godine, pokušao da ubije žandarma Nebojšu Trajkovića.
Obrazlažući ovakav zahtev, Borović je naveo da se prikazivanjem emisije direktno krši zakon i ugrožava nezavisnost sudstva i okrivljenog jer se u njoj komentariše sudski postupak koji je u toku. Pored zahteva sudu, Borović je „zadatak” dao i nadležnom tužilaštvu zatraživši da pokrene krivični postupak protiv odgovornih za kršenje člana 336a Krivičnog zakonika.
Reagovalo je odmah Udruženje novinara Srbije i zatražilo od nadležnih da hitno pristupe izmenama Krivičnog zakonika i da član 336a ili izbrišu ili formulišu na način koji će voditi računa o slobodi javnosti da komentariše rad sudova. Pomenuti član zakona kojim se zabranjuje javno komentarisanje postupaka koji su u toku, upozorilo je udruženje, ugrozio je slobodu izražavanja u Srbiji:
– Sporna odredba usvojena je letos, kada i notorni Zakon o javnom informisanju, i predstavlja samo još jedan u nizu pokušaja vlasti da ograniči slobodu izražavanja u Srbiji. Sa kakvim pravom se bilo kome zabranjuje komentarisanje sudskih postupaka pre pravosnažnosti presude? To je direktno kršenje Evropske povelje o ljudskim pravima. Država ne sme da brani novinarima, kao ni drugima, da slobodno iznose mišljenja o sudovima i da kritikuju sudije i sudove. U stvari, upravo je izvršna vlast ta koja bi morala da se suzdržava od kritikovanja sudija. Kod nas je obrnuto: vlast proglašava sudije nedostojnim, a donosi zakone u kojim se zatvorom preti onima koji kritikuju loš rad sudova – rekla je za „Politiku” Ljiljana Smajlović, predsednica UNS-a.
Ona je podsetila da je u UNS-u, prošle nedelje, organizovan okrugli sto na kom se videlo da i stručna javnost misli da je član 336a samo još jedan instrument represije kojim se ograničava sloboda govora u Srbiji.
– Vlada nam je obećala da zakon neće koristiti protiv novinara, ali ovakvi su zakoni opasni. Predstavljaju pretnju samim svojim postojanjem, čak i kada se ne primenjuju. Dok god su na snazi, neko će hteti da ih iskoristi kako bi nekom zabranio javnu kritiku, kao što sada čini advokat Uroša Mišića. Odredba se mora brisati. Ionako će jednog dana pasti na Evropskom sudu u Strazburu – dodala je predsednica UNS-a.
A, da pomenuti član zakona „bode oči” i da su sporni stavovi u vezi sa njegovom primenom, svedoče i izjave učesnika pomenutog skupa. Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, poručio je da novinari „ne treba da brinu” zbog novog člana Krivičnog zakonika, jer on ne znači „da oni ne smeju da pišu u toku sudskih postupaka, nego da direktno predviđaju ili navijaju za njegov krajnji ishod”.
– Potrebno je da se dokaže da je novinar imao jasnu nameru da nanese štetu okrivljenom ili ugledu suda. Sudije će same tumačiti i primenjivati ovu odredbu, ali se u praksi neće često dešavati da ovaj zakon bude primenjivan – rekao je Homen i napomenuo da je suština tog člana zaštita ličnosti okrivljenog i autoriteta suda.
Nasuprot državnom sekretaru, Saša Janković, zaštitnik građana, ocenio je da bi primenjivanje ove odredbe značilo da se ćuti o svemu što je aktuelno u pravosuđu i ocenio da je član 336a – pretnja novinarima.
Predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević kritikovao je način na koji su usvojene izmene Krivičnog zakonika, ističući da je izostala javna rasprava o predloženim rešenjima.
– Taj član se ne odnosi na političare nego na građane, novinare i advokate – rekao je Đorđević i ocenio neodgovornim tvrdnje da novinari neće biti kažnjavani prema odredbi o zabrani javnog komentarisanja sudskih postupaka i odluka suda.
Prema njegovim rečima uvođenje te zakonske odredbe je posledica direktive Evropske unije kojom se štiti pretpostavka nevinosti okrivljenog.
Miroslava Derikonjić
