ENKo je ubio novinara Slavka Ćuruviju, vlasnika „Dnevnog telegrafa” i „Evropljanina”, 11. aprila 1999. godine, pitanje je na koje još nije odgovoreno.
Ponovo ga je otvorila Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije, predočavajući javnosti iskaz Nenada Ilića (osuđen za atentat na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali) u kome on kaže da je čuo da su Ćuruviju ubili Milan Simović i Milan Luković.
Ljuba Milanović, nekadašnji šef policijske jedinice Poskok, juče je u dnevnom listu „Kurir” tvrdio da je on došao do podataka da su pripadnici „Crvenih beretki” davali logistiku za ubistvo Ćuruvije i da se njegove informacije ne poklapaju sa iskazom Nenada Ilića.
Bez pretenzija da saopšti konačni odgovor, „Politika” je pokušala da istraži šta je dosad utvrđeno u istrazi o ubistvu Ćuruvije. Jer se do konačnog rešenja dolazi samo na sudu.
„Politika” je posredstvom i-mejla napravila intervju sa Dušanom Mihajlovićem, ministrom policije u vreme kada je Nenad Ilić dao iskaz, koji je sada javnosti predočen na engleskom jeziku.
Nenad Ilić je tokom akcije „Sablja” dao iskaz o navodnim ubicama Slavka Ćuruvije. Da li ste tada 2003. godine čuli za taj iskaz i da li ga je policija tada proveravala?
Da. Čuo sam.
Zašto policija nije ispitivala i taj trag?
Ko kaže da nije? Ubistvo Ćuruvije imalo je apsolutni prioritet uz slučajeve Ibarske (atentat na Vuka Draškovića) i Stambolića (nestanak Ivana Stambolića), tako da su na njima radili timovi inspektora javne i državne bezbednosti. Nenada Ilića su uhapsili inspektori državne bezbednosti povodom zločina na Ibarskoj magistrali, a navedena beleška je rezultat razgovora koji sa njim vodio inspektor javne bezbednosti povodom atentata na Vuka Draškovića u Budvi. Naravno da su izvršene provere njegovih navoda, ali su lica koja su navedena kao osumnjičena bila u bekstvu. Zato ne znam koji bi to genije mogao da uradi više, sve do danas kada su ta lica dostupna policiji. Još manje je razumljivo da neko optužuje policiju za nečinjenje u opšte poznatom slučaju u kome imamo neproverljivu izjavu tipa „rekla kazala”.
Da li je policija davala diplomatskim predstavnicima izjave prikupljene u „Sablji” ili izjave iz nekih drugih istraga i informativnih razgovora?
Ne, bar ne sa mojim znanjem.
I Vi ste govorili da je ubistvo Slavka Ćuruvije policijski rešeno. Šta to znači?
Da, tako nešto sam izjavio onda kada je jedini svedok ubistva rekao da može da prepozna ubicu, pa je sa 85 odsto sigurnosti prepoznao Luku Pejovića, a ne nekog od navedenih lica. Problem je što je Pejović mrtav.
Kada je za policiju rešeno ubistvo Slavka Ćuruvije?
Slučaj je rešen kada se donese pravosnažna sudska presuda.
Da li je priznanje svedoka prethodilo izjavi Nenada Ilića datoj u „Sablji”?
Ne, prvo je bila izjava Nenada Ilića u „Sablji”, pa moja izjava o rešenom slučaju pošto je svedok prepoznao ubicu na fotografijama u policiji.
Šta nedostaje da bi ubistvo bilo i sudski rešeno?
Krivična prijava tužilaštva na osnovu dokaza policije ili drugih istražnih organa. Sad je lako proveriti ove navode, jer su akteri u rukama pravosudnih organa.
Da li je policija zvanično ili nezvanično razgovarala sa Radetom Markovićem, načelnikom Državne bezbednosti, o ubistvu Ćuruvije pošto je utvrđeno da je 27 pripadnika službe pratilo Ćuruviju 24 sata?
Razgovarano je i sa Radetom Markovićem. Koliko se sećam, nuđen mu je i status zaštićenog svedoka, ali je on odbio saradnju.
R. P.
