ENDirektor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević je rekao da za dokazivanje odgovornosti novinara u ratnim zločinima, ni po medjunarodnom pravu, ni po Krivičnom zakoniku koji je važio u vreme ratnih sukoba na prostoru SFRJ, nije potrebno da postoji uzročno-posledična veza poziva ili podsticaja sa konkretnim dogadjajem.
„Svaki iskaz koji se može protumačiti kao poziv na ta krivična dela (ratni zločin i genocid), dovoljan je za utvrdjivanje krivične odgovornosti“, rekao je Dimitrijević i precizirao da nijedan pravni sistem, osim američkog, ne insistira na postojanju uzročno-posledične veze izmedju novinskog napisa i konkretnog
dogadjaja, kao njegove posledice.
Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić je rekao da je predmet o ulozi novinara u ratnim zločinima tek započet i da je još otvoren, ali da pojedine medijske kuće još nisu odgovorile na zahtev da omoguće pristup svojoj arhivi i dokumentaciji što, kako je ocenio, govori i o njihovom odnosu prema institucijama države.
On je rekao da je potrebno da se pregleda na hiljade sati materijala
koji je do sada prikupljen kako bi se utvrdila eventualna odgovornost novinara u ratnim zločinima i dodao da tužilaštvo neće tražiti od policije da interveniše u medijima koji nisu odgovorili tužilaštvu i odobrili da se pregledaju arhive i dokumentacija.
Glavni urednik lista Republika Nebojša Popov ocenio je da je
odgovornost novinara za način na koji su izveštavali tokom ratova velika, ali da utvrdjivanje te odgovornosti ne sme biti posao samo novinara ili tužilaštva, već i stručne i naučne javnosti.
Ocenivši da je postupak koji je pokrenulo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) koristan kao i svako drugo kritičko preispitivanje i suočavanje sa, kako je naveo, svim aspektima mržnje, Popov je objasnio da nije reč samo o prošlosti, nego i o sadašnjosti, pa i budućnosti, zato što je ta mržnja začeta tokom ratova opstala do današnjih dana.
Direktorka Novinske agencije Beta Ljubica Marković rekla je da je
nepodeljeno mišljenje javnosti da je na tlu bivše Jugoslavije novinarstvo ključno doprinelo širenju mržnje i podsticanju neprijateljstava, zbog čega je rat bio okrutniji i krvaviji, i stradalo više ljudi.
„Novinari nisu, osim izuzetaka, držali ruku na obaraču, ali su stvorili atmosferu u kojoj je nasilje dobilo legitimitet. Iako je sila propagandne mašinerije bila snažna, nisu se u njenu službu stavili svi novinari. Izbor je postojao jer su se uprkos preovladjujućoj atmosferi pojavili nezavisni mediji, a novinari koji su u njima radili svesno su ušli u rizik i, ne želeći da lažu, oni su postavili temelj slobodnog govora i demokratskog preokreta koji se potom
dogodio“, rekla je Marković.
Novinar Drago Hedl rekao je da je ratnohuškačko novinarstvo postojalo i u Hrvatskoj, ali da tamo nije pokrenut nikakav pravosudni postupak, pa ni javna debata o toj njihovoj ulozi.
On je naveo da su tekstovi mnogih novinara u Hrvatskoj imali očigledne posledice, ali da nijedan autor tih napisa nije snosio odgovornost za to.
Direktorka Tanjuga Branka Djukić rekla je da je ta agencija stavila svoju dokumentaciju na uvid tužilaštvu, ali da je i sama preispitala svoj rad.
Ustanovljeno je da je Tanjug zapravo najveći profesionalni pad imao zbog svog stavljanja u službu obračuna sa političkim protivnicima Slobodana Miloševića, rekla je Djukić.
Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće rekla je da bi bilo neophodno da se
postigne dogovor o tome da li će se istrajati na temi utvrdjivanja uloge i odgovornosti novinara u ratnim zločinima i dodala da je postupak pokrenut da bi se „izašlo iz opšte priče o suočavanju s prošlošću“.
Predstavnica Misije OEBS u Srbiji Jelena Stevančević navela je da
prema istraživanju javnog mnjenja sprovedenom aprila 2009. godine, dve trećine gradjana Srbije veruje da je novinarima koji su učestvovali u ratnom huškanju trebalo zabraniti da se bave novinarstvom ili da deluju javno na bilo koji način, a 17 odsto smatra da im je trebalo suditi.
Istraživanje je pokazalo da skoro dve trećine gradjana smatra da novinari u vreme ratova nisu objektivno izveštavali o sukobima, ili da su izveštavali samo o žrtvama koje su bile srpske nacionalnosti, a ne i o ostalim, dok se 25 odsto ispitanika izjasnilo da ne zna kako su se ponašali državni mediji u to vreme.
Okrugli sto „Uloga novinara i medija u ratnim zločinima“ organizovao
je NUNS. To udruženje podnelo je u julu 2009. godine Tužilaštvu za ratne zločine krivičnu prijavu protiv NN osoba i odgovornih iz listova Večernje novosti, Politika i Radio televizije Beograd, za podstrekavanje na ratni zločin i genocid.
Na skupu je pročitano pismo predsednice Udruženja novinara Srbije
Ljiljane Smajlović u kojem navodi da je uloga novinara tokom ratova u SFRJ važna tema, ali da je o tome trebalo razgovarati pre nego što je NUNS podneo krivičnu prijavu.
Predstavnik UNS-a Miroslav Turudić je rekao da je Sud časti tog
udruženje isključio direktore i urednike osam medijskih kuća, ali da se sa tim postupkom i lustracijom stalo.
Članica UNS-a Ljiljana Zorkić je ocenila da se moraju nastaviti razgovori o ulozi novinara u ratnim zbivanjima i insistiranje na odgovornosti „onih koji su okrvavili ruke“.
