ENZa Vlajića su glasala 143 od 158 delegata na Izbornoj skupštini, a na ovoj funkciji naslediće Nadeždu Gaće, koja je predvodila NUNS prethodne četiri godine. Da li će Vlajić izdržati toliko, ostaje da se vidi. S obzirom na dugogodišnje članstvo u NUNS-u, različite funkcije koje je obavljao i bogatu novinarsku karijeru, svestan je šta ga čeka.
U prioritete svog predsedavanja NUNS-om navodi snaženje novinarske profesije u društvu i reformu medijskog zakonodavstva. Zalaže se za usvajanje novog i drugačijeg zakona o informisanju i obećava da će NUNS sa novim rukovodstvom ostati udruženje nezavisnih novinara, intelektualni korektiv vlasti i javnosti. Novo rukovodstvo i predsednik NUNS-a pokušaće da doprinesu poboljšanju socijalno-ekonomskog položaja novinara. „Ključni prioritet će biti snaženje profesije i pozicija profesije u društvu. Smatram da je novinarstvo na mnogo načina ugroženo u Srbiji i zbog političkih pritisaka, ekonomskih pritisaka, nerešenih vlasničkih odnosa u medijskoj sferi. Uz to verujem da će morati dosta da se radi na ojačavanju pozicije samih novinara u firmama u kojima rade, da se nađe način da se dođe do čvršćeg ugovornog odnosa poslodavaca i novinara. Bilo bi idealno napraviti kolektivni ugovor kao za druge profesije“, rekao je Vlajić.
Rođen je u Beogradu 1951. gde se školovao i diplomirao novinarstvo na FPN 1980. godine. Novinarsku karijeru je počeo tokom studija, i to na TV Beograd, u „Beogradskoj hronici“ Nenada Ristića. Na Studiju B je radio od 1980 do 1984. u popularnim emisijama ovog tadašnjeg čuda od radija. Mada ga mnogi znaju kao „političkog“ novinara, Vlajić se bavio i privredom i imao svoju nedeljnu emisiju „Privredni forum“. U to vreme je Studio B bio inventivan u mnogim oblastima, u šta spada i intervju sa predsednikom Gradskog komiteta SKJ Ivanom Stambolićem. Pokojni Stambolić je tri sata sedeo u studiju, odgovarao na Vlajićeva pitanja i pitanja slušalaca, što je bila senzacija za to vreme. Prelazi onda na Radio Beograd, izveštava iz Skupštine, prati Predsedništvo SFRJ, bio je i urednik privredne rubrike. Izveštavao je sa čuvenog „cirkusa“ od sastanaka Predsedništva SFRJ uoči raspada zemlje, svrgavanja Nikolae Čaušeskog u Rumuniji, početka rata u Hrvatskoj. Kada je leta ‘91. smenjen deo rukovodstva na tadašnjem Radiju i Televiziji Beograd, podneo je ostavku na mesto urednika iz solidarnosti sa smenjenim kolegama. Kazna je usledila tako što je dobijao manje posla, a 1993. stiže rešenje o prinudnom odmoru. Istovremeno dobija i poziv BBC-ija i od tada radi za najpoznatiju britansku medijsku kuću.
Safeta Biševac
