ENPrema njihovim podacima, više od 50 slučajeva bilo je u vezi sa prevencijom zloupotreba radnih prava i odredbama Zakona o informisanju, dok se skoro 30 odsto zaposlenih u medijima žalilo da im poslodavci ne uplaćuju zaradu i doprinose. Manje od deset odsto njih zatražilo je pravne savete zbog pretnji od organa vlasti, političara ili građana, mobinga i kršenja autorskih prava.
Snežana Đokić, advokatica koja daje pravne savete u NUNS-u, kaže za naš list da se dnevno za pravne savete u proseku javi od sedam do 15 medijskih profesionalaca.
– Najviše novinara i zaposlenih u medijima obraćalo zbog ugovora u kojima nisu navedeni iznosi plate ili kada uoče da im nije uplaćivan staž i osiguranje, što je čak oko 70 odsto slučajeva. Međutim, u poslednje vreme raste broj ljudi koji preventivno deluju, odnosno koji nam se obraćaju pre nego što potpišu ugovor – objašnjava Đokićeva.
Ona napominje da u poslednje vreme ima mnogo manje pretnji i pritisaka, tako da je za poslednje dve godine bilo dva slučaja u vezi sa tim. Kako kaže, novinari i medijski radnici često se žale zbog određenih stvari i na poslodavce, ali da se veliki deo toga uspostavi neosnovanim.
– Bilo je javljanja i zbog toga što su neki trpeli pritiske da potpišu da su dobili otpremnine, kako bi bili otpušteni kao tehnološki višak. Kada je reč o seksualnom uznemiravanju, radnom vremenu, bolovanju i godišnjim odmorima, nije bilo žalbi – ističe naša sagovornica.
Prema njenim rečima, novinarima često nije jasno kako mogu da sa uredničkog pređu na novinarsko mesto, ali je to pravo poslodavca. Đokićeva kaže da je bilo žalbi i na smanjenje plata, što je zakonito, naročito ukoliko se loše posluje.
