ENU prvoj javnoj debati juče je taj nacrt izazvao burne reakcije novinara, a neki su i napustili skup.
„NUNS podržava ideju da novinarska i medijska udruženja u saradnji sa profesionalnim udruženjima medicinskih radnika u formi preporuka ustanovi standarde izveštavanja, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da se takvim dokumentom ni na koji način ne smeju ugrožavati novinarske i medijske slobode regulisane Zakonom o javnom informisanju, Kodeksom novinara Srbije i međunarodnim konvencijama.
„Napominjemo da Preporuke ne mogu biti pisane u formi zakonskih naredbodavačkih normi, već u duhu kodeksa kako bi bile prihvatljive u sistemu javnog informisanju“, kaže se u saopštenju NUNS-a.
Šabić: Uzdržati se od cenzure
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenio je da je veoma važno da se organi i predstavnici vlasti uzdržavaju od postupaka koji izazivaju ili mogu izazivati osećaj uspostavljanja mehanizama cenzure ili autocenzure.
Šabić je ocenio da nije sporna obaveza koju novinari imaju prema objektivnom informisanju i istini, ali da odgovornost za kršenje tih obaveza treba da bude profesionalna i eventualno sudska, a ne predmet aktivnosti izvršne vlasti.
Povodom reakcija novinara i novinarskih udruženja na Preporuke o izveštavanju medija o medicini koje je predstavilo Ministarstvo zdravlja, on je ukazao da „preporuke za izveštavanje koriste formulacije poput ‘novinar je dužan’, ‘mora’ ili je ‘obavezan’, pa naredbodavna dikcija može izazvati reakcije novinara.
„Preporukama iza kojih (in)direktno stoji izvršna vlast generalno, a predloženim preporukama konkretno, ne može se dati doprinos kvalitetnijem informisanju javnosti. Insistiranjem se mogu izazvati samo dodatni, sasvim suvišni problemi“, podvukao je Šabić.
Prema njegovim rečima, drastičan primer predstavlja utvrđivanje obaveze novinara da naznači izvor informacije o kojoj piše, što je u suprotnosti sa odredbama Zakona o javnom informisanju i standardima o slobodi medija, utvrđenim međunarodnim dokumetnima koje je Srbija potpisala.
On je podsetio da je Evropski sud za ljudska prava u više presuda naglasio da je zaštita novinarskih izvora jedan od osnovnih preduslova slobode štampe.
Šabić je ocenio i da „nije dobro što se tekst preporuka bavi isključivo odgovornošću novinara za izveštavanje, a nimalo odgovornošću nadležnih organa za isto“.
„U preporukama nema nijedne reči o pravu novinara da informacije dobijaju i na proaktivnoj osnovi iako je proaktivno objavljivanje informacija, zakonska obaveza organa vlasti“, ocenio je Šabić.
Prema njegovim rečima, indikativno je i što se u tekstu preporuka, iako se bave i izveštavanjem o informacijama od javnog značaja i zaštitom privatnosti, ne spominju zakoni o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti, iako su njima utvrđeni standardi ili obaveze vlasti u svetlu kojih neke od „preporuka deluju prilično kontroverzno“.
