EN
Trećina Nišlijki podelila je svoje intimne fotografije ili snimke nekome, a ukoliko bi se desilo da sadržaj “završi na internetu”, većina bi slučaj prijavila policiji, pokazala je anketa Media centra. Iako uglavnom smatraju da postoji član zakona koji sankcioniše neovlašćeno objavljivanje intimnih sadržaja na internetu, krivično delo osvetnička pornografija u našem Zakonu zapravo još nije prepoznato. Zbog komplikovane procedure i gonjenja po privatnoj tužbi, pravda je teže dostižna, pa žene često odustaju od nje, objašnjava Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra.
Od 72 žene koje su učestvovale u našem istraživanju, velika većina (95,8%) je sigurna su da njihove intimne fotografije ili snimci nisu objavljeni nigde na internetu. Ipak, čak 40 procenata zna neku čiji se eksplicitan sadržaj našao u nekoj onlajn grupi, na nekoj društvenoj mreži ili na nekom sajtu bez njenog pristanka.
Istraživanje Autonomnog ženskog centra (AŽC) pokazalo je da je skoro 10 odsto srednjoškolki uzrasta od 15 do 19 godina već doživelo da neko objavi sadržaj koji je privatno poslat, bez njihovog pristanka. Takođe, pokazalo se da su devojke bile izloženije seksualizovanom komentarisanju onlajn, ucenama da će njihov sadržaj biti objavljen ukoliko ne pristanu da urade nešto seksualne prirode zauzvrat, kao i samom činu nedozvoljenog objavljivanja fotografija/videa koje su toj osobi privatno poslale.
„Problem je višestruko češći nego ono što vidimo da prolazi kroz institucije i zapravo postaje sve češći i češći sa razvojem novih tehnologija sa veštačkom inteligencijom, svim onim što nam sada tehnologije omogućavaju bukvalno na klik od nas bez nekog posebnog tehnološkog znanja“, kaže Sanja Pavlović iz AŽC-a.
Kada je reč o maloletnicima i porografskom sadržaju, njih štiti član 185 Krivičnog Zakonika “Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala ni iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju”. U njemu jasno stoji da je propisana kazna za onog ko pribavlja, poseduje, prodaje ili javno prikazuje pornografski sadržaj nastao iskorišćavanjem maloletnog lica, od tri meseca do tri godine. Onome ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi ovakvim sadržajima takođe sledi kazna.
Drugačija situacija je sa punoletnim osobama. Istraživanje Media centra pokazalo je da bi većina žena (56,9%) prijavila policiji ako bi se njihova intimna fotografija ili snimak našli na internetu, a više od polovine (55%) smatra da postoji član Zakona koji bi ih štitio u slučaju osvetničke pornografije.
Međutim, kada se radi o punoletnim licima, ovo krivično delo zapravo u našem Zakonu još nije prepoznato.
„Postoje neka krivična dela pod koja bi se mogla podvesti pod objavljivanje tuđeg video sadržaja ili fotografija, ali to nije ono što bismo mi svakako hteli i ono kako je na ovaj način uvedeno u naš zakon ne dovodi u dovoljnoj meri do prevencije širenja takvog ponašanja“, rekao je ranije za televiziju Prva advokat Nenad Cvjetićanin.
To znači da za objavljivanje intimnih sadržaja bez pristanka osobe koja je na njima, nije predviđeno gonjenje po službenoj dužnosti, odnosno da oštećeni mogu pokrenuti privatnu tužbu.
„To znači da žena koja je to doživela treba sama da plati advokata, sama prolazi kroz ceo taj proces. Taj njen advokat nema mogućnosti koje bi imalo tužilaštvo i sud da je to nešto što nije po privatnoj tužbi. Tako da to sve dodatno komplikuje i otežava za žene. One često ni ne ulaze ni ne žele da ulaze u te procedure“, objašnjava Sanja Pavlović iz AŽC-a
Neke žene, dodaje ona, nemaju ni sredstva, a neke zapravo i ne osećaju da će biti zaštićene i boje se dodatnog sramoćenja unutar institucija. Najglasniji borkinje da se ovo delo uvede u zakon su u Autonomnom ženskom centru koji je 8. marta ove godine pokrenuo peticiju “Zakuni se u zakon” sa ciljem da se neovlašćeno deljenje intimnih sadržaja kvalifikuje kao krivično delo. Peticija na internetu ima preko 21.000 potpisnika/ca.
„Čekale smo da se formira Vlada, to je jedna stvar. A druga stvar, čekamo da stupi na snagu nova direktiva Evropske unije o nasilju prema ženama, koja takođe obuhvata i ovo delo. Onda sada pošto imamo formiranu Vladu, kada ta direktiva stupi na snagu želimo da zajedno sa tim informacijama i potpisima predamo predlog novoj Vladi odnosno Ministarstvu pravde koje bi trebalo da radi na izmenama Krivičnog zakonika“, ističe Pavlović.
Novinarka nedeljnika “Vreme” i članica grupe “Novinarke protiv nasilja” Jovana Gligorijević podseća da je nužno pod hitno uvesti pomenuta dela u Krivični zakon, jer je situaciju dodatno pogoršlala pojava veštačke inteligencije.
„Mi pod hitno moramo da uvedemo ovo krivično delo jer postaje sve gore i gore. Više se ne radi o neovlašćenom snimanju ili fotografisanju nego prosto zloupotrebi tuđeg lika za potrebe ostveničke pornografije. Imali smo slučaj na Novom Beogradu gde se dogodilo devojčicama da su njihovi vršnjaci pravili AI snimke sa njihovim licima koji su pornografske prirode. Sve i da danas uvedemo osvetničku pornografiju kao krivično delo – mi kaskamo za onim što se u životu događa“, smatra Gligorijević.
Ona ističe i da deljenje nečijih intimnih sadržaja na internetu ostavlja teže posledice od na primer snimaka na kojima je osoba obučena i nalazi se u situaciji poput razgovora za posao. Bes i ljutnja (52,8%) su emocije koje bi preovladale kod više od polovine žena ako bi se našle u situaciji da neko bez dozvole objavi njihov intimni sadržaj, pokazalo je istraživanje Media centra. Takođe, četvrtina (25%) bi osećala sram, a neke (13,9%) strah.
„U svakoj situaciji u kojoj je žena izložena bilo kojoj vrsti seksualnog uznemiravanja, zlostavljanja, zloupotrebe, od najblažih do najtežih, apsolutno svaka oseća krivicu da je sama odgovorna i sramotu odnosno stid. Zašto – zato što mi kad se vratimo u nazad, recimo, najpoznatiji slučaj osvetničke pornografije na ovim prostorima – Severina. Ta žena i danas, a prošlo je više od 20 godina, trpi posledice u smislu odvratnih komentara“, kaže novinarka Jovana Gligorijević.
Brojni slučajevi ostali bez epiloga
Osvetnička pornografija došla je kao termin u žižu javnosti 2021. godine nakon saznanja da na društvenoj mreži Telegram postoje grupe u kojima nekoliko hiljada osoba objavljuje eksplicitne fotografije i snimke devojaka bez njihovog odobrenja. Nedugo potom, uhapšen je vlasnik jedne od grupa koji je delio pornografski sadržaj maloletnica. Međutim, oktobra 2023. godine mediji su pisali da odlukom Posebnog javnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal on ipak neće odgovarati.
Jedna od članica organizacije “Osnažene” učestvovala je u raskrinkavanju Telegram grupe, a poslednja tri meseca nekoliko članica provele su vreme prateći grupe na toj društvenoj mreži. One navode da je “zbog neadekvatne reakcije nadležnih institucija i odbacivanjem tužbi” protiv onih koji dele sadržaje po tim grupama, posledica – nastanak novih grupa tog tipa.
„Bez obzira što je došlo do ‘gašenja’ tadašnjih najvećih Telegram grupa, državne institucije nisu pokazale dovoljno interesovanja, niti su preduzele korake ka donošenju javnih politika koje bi sankcionisale počinioce i ohrabrile žrtve da prijave nasilje. Samim tim, dali su im podstrek za pravljenje novih grupa, deljenje sadržaja istog tipa, ali su im i omogućili da zarađuju prilikom distribucije pornografskog sadržaja“, pišu članice “Osnažene”.
Prema podacima do kojih su došle, zaključno sa 13. majem 2024. godine, u periodu od 1. januara 2011. do 16. aprila 2024. godine, za krivična dela “Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje ponografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju” podneto je 816 krivičnih prijava protiv 717 lica, u vezi čega je izrečeno 415 presuda protiv 408 lica. Od toga je uslovna kazna zatvora izrečena u 140 slučajeva, samo uslovna kazna u 13 slučajeva, a novčana kazna u 14 presuda.
U istom tom periodu, za krivična dela “Iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu”, podneto je 75 krivičnih prijava protiv 71 lica. Izrečeno je 10 presuda protiv 10 lica, od čega je uslovna kazna zatvora presuđena u dva slučaja, novčana kazna presuđena je u jednom slučaju, dok uslovne kazne nije bilo.
Osobe koje su doživele ovaj vid digitalnog nasilja mogu se obratiti za podršku nevladinim organizacijama koje se bave zaštitom prava na internetu, kao i organizacijama za zaštitu prava žena i dece. Ovaj vid nasilja prijavljuje se Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.
Izvor: Media & Reform Centar Niš
