ENPrivatne agencije uputile su Vladi Srbije protest što se i u ovoj godini nastavlja finansiranje Tanjuga državnim parama. Tom praksom, kažu, vlada narušava princip ravnopravnosti medija. Finansiranje jedne agencije, „a da pri tome nisu definisane usluge koje se za taj novac obavljaju, niti je javno istaknuta ponuda za takve usluge za koje bi u takvim slučajevima mogli konkurisati i drugi mediji”, smatraju ostavštinom jednopartijskog režima i primerom kršenja Zakona o zaštiti od konkurencije. Za finansiranje novinske agencije Tanjug ove godine obezbeđeno je 132 miliona dinara ili za trećinu manje od lanjskog iznosa. Luka Mičeta, generalni direktor Tanjuga, smatra da će ta restrikcija dovesti do likvidacije i uništenja agencije.
Janjićevo pojašnjenje da 132 miliona dinara nisu male pare, da je država dodatno obezbedila od 35 do 40 miliona dinara za socijalni program (za 70 zaposlenih koji odlaze iz Tanjuga), kao i da postoje i druga sredstva na koja ova i druge dve agencije Beta i Fonet mogu da računaju ako konkurišu za određene projekte – nije umirilo duhove.
– Odnos države prema agencijskom novinarstvu u Srbiji aktuelan je još od smene vlasti 2000. Umesto da se, kao i u drugim oblastima, i ovde ušlo u transformaciju državnih preduzeća i tako stvorili ravnopravni uslovi za sve agencije, država je nastavila da finansira Tanjug. Budžetskim finansiranjem Tanjuga država ostvaruje uticaj na tu agenciju i favorizuje na tržištu kuću koji ima damping cene i direktno ugrožava rad privatnih novinskih agencija – kaže Zoran Sekulić, vlasnik i direktor agencije Fonet.
Koliko su cene državne agencije povoljnije, ne zna tačno, ali o tome saznaje posredno. Naime, na ponude koje Fonet pošalje korisnicima često dobija povratne odgovore da je to skupo, jer od Tanjuga usluge dobijaju „upola jeftinije ili čak besplatno”.
– Naše cene su kompromis između ekonomskih i socijalnih, ali i takve su za mnoge korisnike visoke, posebno ako na drugoj strani uslugu mogu da dobiju budzašto – kaže Sekulić, navodeći da se „bez obzira na kvalitet, mnogi opredeljuju prema ceni ili agenciji koja može da toleriše da joj se ne plati, što mi ne možemo jer nemamo nikakve rezervne fondove”.
Šta očekuju od najnovijeg protesta na adresu vlade?
– Razgovore s predstavnicima vlade, kako one posle 5. oktobra, tako i sve sledeće, vodimo u kontinuitetu već sedam godina i ukazivali smo na stavove Saveta Evrope i rezoluciju Parlamentarne skupštine u kojoj je pozvana Vlada Srbije da ne finansira državnu agenciju. Alo, pošto kako se situacija ne menja godinama, odlučili smo se za javni protest – kaže prvi čovek Foneta i dodaje:
„Nadam se da će to neko da primeti u vladi i da shvati ozbiljnije nego do sada. Očekujem da se povede dijalog, ako ne unutar vlade, onda makar između privatnih medija i vlade, jer je situacija neodrživa. Ne mešamo se u to da li će država da ima agenciju ili ne, ali model direktnog budžetskog finansiranja, po mom mišljenju, odavno je prevaziđen i država mora da smisli drugačiji model. Da li će državnu agenciju transformisati u neku vrstu javnog servisa, a ova da radi besplatno za krajnje korisnike, ili će je transformisati u neku vrstu pres-biroa koji će raditi samo za potrebe države ili će se državna agencija privatizovati – to su stvari o kojima treba da odluči država”.
Sekulić dodaje da se protest vladi, igrom slučaja, podudario sa oglašavanjem direktora Tanjuga, ali sadržina otvorenog pisma Luke Mičete „po retorici, terminologiji, porukama ne priliči ljudima koji se ozbiljno bave novinarstvom”.
Za razliku od Bete i Foneta koji u ovoj priči insistiraju na ravnopravnoj tržišnoj utakmici, iz Tanjuga uporno tvrde da je za manje budžetskih para kriv pomoćnik ministra kulture. Janjić je, kako navode, izneo niz neistina, a „osnovna neistina jeste da on kao državni službenik nije u sukobu interesa”, odnosno da svoj suvlasnički udeo u Beti nije preneo na druge suvlasnike pre dolaska u ministarstvo, već kasnije. Smatraju da im je Janjić dužan i odgovore na više pitanje – kada je, kako i kome preneo svoje akcije, kao i da li je platio porez na tu transakciju.
Povodom dileme da li je prvo postao državni službenik, pa tek onda otuđio akcije u bivšoj kući, Janjić kaže:
– To nije tačno. Da treba da postanem državnim službenik saznao sam 10 dana pre nego što sam imenovan. Dan ili dva pre odluke vlade otišao sam u Peti opštinski sud i preneo akcije. To se, naravno, nije odmah videlo na internetu (na sajtu Agencije za privredne registre na koji se poziva Tanjug, prim M. P.), pošto je stvar procedure kada će se to pojaviti na sajtu. Imam overen papir iz suda da sam prenos obavio pre nego što sam postavljen na ovo mesto i smešno je i raspravljati o tome.
Kao suvlasnik Bete, imao je udeo od 12,5 odsto, a na pitanje koliko je to u dinarima, Janjić kaže da „nema iznosa u dinarima, jer u Beti nema profita. Osnivačka akta Bete su takva bila da nema profita, jer da je toga bilo i da tamo imam neke pare, nikada ovde ne bih došao.”
Što se tiče protesta drugih dveju agencija, kaže da se te kuće već godinama bune protiv toga što država finansira Tanjug, ali „država po Zakonu o javnom informisanju ima pravo da bude osnivač agencije, što predstavlja izuzetak pošto država ne može da bude vlasnik medija”.
Tokom ove godine predstoji transformacija Tanjuga u javno preduzeće. Planira se model po kome bi se iz budžeta agenciji plaćalo plasiranje informacija aktivnostima državnih organa, koje ne bi bile prodavane na tržištu nego bi bile dostupne svima, a kad je reč o drugome Tanjug bi zajedno sa drugim agencijama učestvovao u trci na tržištu.
Marija Petrić
