„Bilo mi je lakše da se nosim s tim kad mi neko napiše ‘treba ti zabiti vilicu u beton ili sekiru u glavu’, nego kad pišu to ‘kako bi me silovali, ubili moju ćerku, majku, sestru’. Bukvalno pišu do detalja kako bi se iživljavali na tebi”, jedan je od odgovora intervjuisanih novinarki u prvom regionalnom istraživanju o diskriminaciji žena u medijima koji su istovremeno sprovele organizacije iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, a koji je danas predstavljen u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine u Novom Sadu.
Istraživačica za Srbiju Smiljana Milinkov, koja je šefica Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, rekla je da ključni regionalni nalazi – zasnovani na anketi 600 ispitanica, 38 intervjua s novinarkama i 12 intervjua s ekspertkinjama i ekspertima – pokazuju da je svaka druga novinarka doživela seksualno uznemiravanje.
Takođe, da su počinioci uglavnom kolege (50%) i nadređeni (30%), te da većina redakcija nema preventivne mere ni jasne procedure, dok polovina novinarki ne zna da li mehanizmi zaštite pokrivaju seksualno uznemiravanje, a velika većina slučajeva ostaje neprijavljena, zbog straha od gubitka posla, odmazde, ili nepoverenja u redakciju.
“Zbog svega navedenog o uznemiravanju žena u medijima se i dalje najčešće – ćuti. Cilj ovog skupa je da prekinemo tišinu. U jeku kampanje ‘16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama’, bar jedan dan da novinarke posvete sebi. Novinarke zaslužuju našu pažnju, one su saveznice u borbi protiv nasilja prema ženama”, istakla je Smiljana Milinkov.
Ona je navela da istraživanja za Srbiju pokazuju da je više od četvrtine medijskih radnica doživela fizičko seksualno uznemiravanje, ali da medijske radnice najčešće ignorišu uznemiravanja a tek manji broj se obraća nadređenim službama ili institucijama, jer ne veruju da bi prijavljivanje bilo produktivno ili strahuju da bi im to moglo ugroziti poziciju na poslu.
“Na osnovu komentara i preporuka anketiranih žena iz medija može se zaključiti da je neophodna dodatna edukacija, treninzi, senzibilizacija, podrška i osnaživanje kako bi došlo do toga da se položaj žena poboljša i da počne da se normalizuje otvoren razgovor o napadima”, ocenila je Smiljana Milinkov.
Novinarka Tamara Srijemac kazala je da su Upitnik o položaju žena u medijima popunile 174 medijske radnice iz Srbije, starosti od 38 do 47 godina, u najvećem broju slučajeva zaposlenih na neodređeno vreme na televiziji i onlajn medijima.
“Bilo nam je važno da vidimo šta se dešava novinarkima u redakcijama, ali i na terenu. Pokazaalo se da su izložene diskriminaciji na osnovu roda, pre svega u redakcijama. Takođe, različitim oblicima napada izložene su i na terenu i u onlajn sferi, a ti napadi takođe imaju rodnu dimenziju”, navela je Tamara Srijemac.
Novinarka Nataša Kovačev izjavila da su u okviru istražvanja intevjuisani eksperti i eksperkinje, koji su potvrdili da svedočenja novinarki odslikavaju realnu sliku položaja žena u medijima u Srbiji.
“Neizvesnost, nepoverenje u institucije, strah od gubitka posla, nekažnjivost napada na novinarke – to bi mogli biti ključne stavke eksperata koje su navodili opisujući aktuelnu situaciju u medijskoj zajednici kad je u pitanju položaj novinarki”, kazala je Nataša Kovačev.
Dodala je da su brojni primeri koji potvrđuju diskriminatorski položaj žena u medijima, navodeći da postoji bar deset slučajeva u kojima su muškarci optuženi za nasilje, a o kojima su novinarke pisale, kasnije tužili te novinarke.
Predsednik GS KUM „Nezavisnost“ Darko Šper rekao je da je prvi put ovakvo istraživanje urađeno na nivou regiona.
“Sindikat ocenjuje da podaci pokazuju da nasilje i uznemiravanje novinarki i drugih medijskih radnica predstavlja sistemski problem koji zahteva brzu i efikasnu reakciju i institucija i medija”, poručio je Šper.
Istraživanje je sprovedeno paralelno u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom avgusta i septembra ove godine, u okviru međunarodnog projekta „Zaustavimo uznemiravanje na radu – Žene u medijima“. Realizovali su ga Zavod Krog (Slovenija), Sindikat novinara Hrvatske (Hrvatska), Granski sindikat kulture, umetnosti i medija “Nezavisnost” (Srbija), Mediacentar Sarajevo (BiH) i Društvo novinara Slovenije (Slovenija) – uz sufinansiranje Evropske unije.
Izvor: Autonomija
