ENDa je pre samo nekoliko godina neko izjavio da će najveći sukobi oko raspodele novca na estradi biti u Sokoju, udruženju muzičkih autora Srbije, verovatno bi bio ismejan, jer je u to vreme sistem funkcionisao tako da su isplate bile na nivou onoga što prosečan prosjak skupi za jedno popodne. Međutim, vremena se menjaju, pa je tako ove godine u Sokoj stiglo ukupno 98,7 miliona dinara, što je za 40 miliona više nego lani. I umesto da to bude povod za radost među autorima, svedoci smo da se najveća prepucavanja ovih dana vode zbog raspodela ovih sredstava. Naime, neki autori dobili su više novca od drugih koji su, po opštem mišljenju, jednako popularni, odnosno emitovani. Tako je, kako tvrde pojedini izvori, Oliveru Mandiću za prošlu godinu isplaćeno 64.000 dinara, Željku Joksimoviću 300.000, Marini Tucaković duplo više, dok je Vlado Georgiev zaradio čak 1.200.000! Naša želja da dobijemo objašnjenje za ovakvu situaciju i slikamo dokumentaciju nije uslišena jer je direktor Sokoja Aleksandar Kovačević na godišnjem odmoru! Slažemo se da čovek ima pravo na odmor, ali ne preostaje nam ništa drugo nego da se zapitamo da li gospodin Kovačević ima zamenika ili bilo koju drugu osobu koja u njegovom odsustvu vrši njegovu dužnost i koja će izaći u susret našim zahtevima, na koje po Zakonu o javnom informisanju imamo sva prava. Nego da krenemo redom.
Vođen krilaticom „ko gubi, ima prava i da se ljuti“, naš sagovornik blizak vrhu Sokoja tvrdi da nema nikakve prevare:
– Povod za ovakvu raspodelu novca je isključivo u tzv. košuljicama, tj. spiskovima emitovanih kompozicija koje Sokoju dostavljaju radio i TV emiteri, kao i organizatori festivala i koncerata, koje se unesu u kompjuter, koji procentualno proračunava koliki će ko honorar dobiti. Problem je u tome što dobijamo nepotpune i netačne košuljice, ispisane čak i na salvetama (!!!), a veliki broj emitera ih uopšte i ne dostavi. Takođe, mnogi ne žele da plate – objašnjava naš sagovornik, dok nam Nena Leković, član Saveta autora, nije dala zvaničnu izjavu jer, kako reče, „to ne spada u moju nadležnost“, te nas je uputila na nekog od članova Upravnog ili Nadzornog odbora, pa smo pozvali Leontinu Vukomanović, koja nam je rekla da ova organizacija nije krivac što njene kolege i ona dobijaju nesrazmerno male sume novca u odnosu na to koliko su im pesme izvođene.
– Pre nekoliko godina otišla sam u Sokoj, ubeđena da su me pokrali. Međutim, tada sam shvatila da je princip raspodele zakonski propisan i da se naplaćen prihod deli isključivo prema muzičkim košuljicama, koje su po pravilu nerealne. Na primer, radio Bandini je u 2003. prijavio da se moja pesma „Čija si“, koja je bila najveći hit te godine, emitovala samo jednom! Zajedno sa kolegama, pozabavila sam se problematikom i obratila se nadležnima. Utvrdili smo da je, osim neispravnih košuljica, veliki problem i nedovoljan procenat naplate, naročito kada je u pitanju RTS. Na sastanku kod premijera Koštunice rečeno nam je da se obratimo nadležnima u RRA (Republička radiodifuzna agencija, prim. R. S.), koji su nam pak saopštili da su nemoćni jer u RTS vlada samovolja jednog čoveka i da nam jedino preostaje da pravdu potražimo na sudu u Strazburu – kaže Leontina, koja rešenje vidi u osnivanju specijalnog odeljenja suda za autorska prava.
S druge strane, generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić kaže da je ova kuća spremna da ispuni svoje obaveze, ali ne na način koji Sokoj nameće.
– Sokoj je jednostrano raskinuo stari ugovor i znatno podigao iznos koji RTS treba da plati, a koji je nerealan u odnosu na to koliko muzike emitujemo. Mene pak zanima koja to institucija kontroliše njih, a koja utvrđuje autorstvo, jer se zna da mnogi naši kompozitori prepisuju melodije iz drugih zemalja. Odbijanjem da platim svakome ko se tako predstavlja, ja u stvari štitim prave autore – uveren je Tijanić.
I dok će se on sa Sokojem najverovatnije raspraviti putem pravosudnih organa, nezadovoljnim autorima ne preostaje ništa drugo do da se žale putem medija. Nikakvo iznenađenje jer, kao što znamo, nešto je trulo u državi srpskoj. Odavno!
