ENOn naglašava da SEEMO dobija veliki broj prijava iz Srbije o pretnjama novinarima, preko medijskih udruženja, ali javljaju se i sami novinari kad su ugroženi.
– Mi smo u 2008. registrovali 146 slučajeva napada, pretnji i pritisaka na novinare u Srbiji. To je nekoliko slučajeva više nego što je registrovala Misija OEBS-a u Srbiji, zato što osim slučajeva koje su registrovali OEBS i oba novinarska udruženja imamo i neke dodatne, koji su javljeni samo nama – navodi Vujović.
Kako ističe, broj pretnji novinarima je smanjen, što povezuje sa aktivnostima policije, jer se u 2009. pokazala aktivna u zaštiti novinara.
– To smo pozitivno istakli i u razgovoru sa ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem, koji nam je prilikom susreta u decembru 2009. obećao da će MUP i dalje odmah reagovati i zaštititi novinare, čim dobiju obaveštenje o pretnji – naglašava Vujović.
Kada je reč o medijskoj situaciji u regionu, Vujović objašnjava da je u odnosu na susedne zemlje Srbija „na negativnoj listi“, naročito kad je reč o sigurnosti novinara i pretnji koje doživljavaju. On ističe da je posebno teška situacija u lokalnim sredinama.
– Nije reč samo o pretnjama smrću, kao što je bio slučaj sa Brankicom Stanković, nego su izraženi i politički pritisci na novinare. Lokalni mediji su pod budnim okom lokalnih političara, a sve su češći i pritisci privrednika. Posebno iznenađuju primeri pritisaka crkve – ukazuje Vujović.
Pretnje i problemi bezbednosti novinara nisu, kako napominje Vujović, samo problem Srbije, jer SEEMO beleži takve slučajeve i u Bugarskoj, gde je za dva meseca zabeleženo šest slučajeva. Kako dodaje, i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori beleže se veliki pritisci na novinare.
I. Tošević
