ENSrbija i Beograd ponovo imaju svoj simbol! Avalski toranj bio je ponos domaće arhitekture, turistička atrakcija, beogradski orijentir, predstavljao je našu Ajfelovu kulu. A onda je pre 11 godina porušen u NATO bombardovanju. Telekomunikacioni kolos visine 204,68 metara, posle dve godine i deset meseci svakodnevnog rada, opet sija punim sjajem.
Uz veliku svečanost, vatromet i bogat program, u sredu se proslavlja otvaranje ne samo obnovljenog simbola prestonice, već i njegovo prkosno dizanje iz pepela.
Ideja
Inicijativu da se prestonici vrati toranj uništen u noći 29. aprila 1999. godine, pokrenuo je Miloš – Bato Milatović, doajen RTS, poslednjih nekoliko godina sa zvanjem – inicijator i urednik obnove Avalskog tornja.
– Ideja se rodila odmah nakon bombardovanja, kada sam vozio suprugu na posao i kada je ona, videvši da više nema onog što se urezalo u pamćenje i vidokrug miliona ljudi, počela da plače – kaže Milatović. – Istog dana napisao sam pismo inicijative za obnovu tornja, a zvanična akcija, zajedno sa Udruženjem novinara, započela je 2001. godine.
Kako naš sagovornik kaže, ponovo smo dobili telekomunikacioni, ali i turistički dragulj.
– Sagrađen je uz podršku Vlade, grada, RTS, ali pre svega građana, koji su pomagali svim srcem – kaže Milatović. – Ne znam kakvu su pozitivnu energiju i moć isijavali onaj porušeni i ovaj ponovo izgrađeni toranj, ali učinio je da se svi okupimo oko njega, da on ne bude samo simbol i ikonički putokaz Beograda, već da u ljude ulije dobru volju i spremnost na nesebičnu saradnju i solidarnost. Dokaz tome je što je više od milion građana Srbije pomoglo u izgradnji tornja, kao i 500 umetnika, stvaralaca i privrednika koji su na različite načine dali doprinos da simbol prestonice i remek-delo svetske arhitekture ponovo ukrasi Avalu i Srbiju.
Realizacija
Saobraćajni institut CIP uradio je projekat i konačno je 21. decembra 2006. godine započela gradnja.
– Za nepune tri godine izgradnje video sam istinsku Srbiju – kaže Milatović.
– Tamo su radili ljudi od poverenja, međusobnog uvažavanja, tolerancije. Sve političke elite podržale su obnovu, a od člana jedne od njih čuo sam veliku istinu: – “Gde bi nam bio kraj kada bismo se makar delimično saglasili u drugim stvarima kao što smo se saglasili oko Avalskog tornja.” Toranj je građen sa istinskom ljubavlju, da se Srbiji vrati slika iz svih udžbenika sveta, bez gledanja na radno vreme.
Pod tornjem i na tornju u svakom trenutku je radilo od 50 do 70 radnika, a na samom “stablu” 12 neimara, koliko ih je maksimalno moglo da stane.
– Srećom, nije bilo povreda, a radnici su nas iznenađivali koliko im je život kolege bio važniji od vlastitog – priča Milatović.
– Svakoga dana, na gradilištu je bilo od 15 do 20 inženjera i visokokvalifikovanih stručnjaka firme “Ratko Mitrović Dedinje”, koja je bila izvođač radova.
Osim vizuelne istovetnosti, novi toranj je potpuno drugačiji – urađen je uz pomoć najmodernijih tehnoloških dostignuća, prema najvišim evropskim standardima.
Stabilnost
– Prethodni toranj nije bio urađen po standardima, naročito je bilo manjkavosti što se tiče protivpožarne zaštite, pa iako proglašen za najlepši u Evropi, nikada nije dobio upotrebnu dozvolu – kaže Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP, kome je povereno da uradi glavni projekat.
– Korišćeni materijali takođe su potpuno drugačiji. U ovaj toranj ugrađeno je oko 4.000 tona najboljeg betona, 500 tona armature i oko 150 tona čelika. Za razliku od porušenog, koji je bio fundiran na 1,45 metara, sadašnji je fundiran na 8,80 metara, što mu daje neuporedivo veću stabilnost. Osim toga, otporan je na vetrove, a može da izdrži zemljotres jačine devet stepeni Merkalijeve skale.
Vidikovac
Prestonica, uz obnovljeni simbol, dobija i nešto što nije imala sa prvim tornjem, građenim pre oko pola veka. Na 120. metru nalaziće se kafe-bar na oko 100 kvadrata, a u podnožju restoran i nekoliko sadržaja – informacioni centar Turističke organizacije Beograda, prodavnica suvenira i samoposluga.
Posetioci Avalskog tornja će sa vidikovca na 125. metru, do kog se najsavremenijim “Šindlerovim” liftovima stiže za 40 sekundi, kao na dlanu moći da vide Beograd, ali i pola Šumadije.
