ENU svojim reakcijama uglavnom se bave verbalnom akrobatikom, zamenama teza i demagoškim floskulama, izneveravajući ponovo i novinarski kodeks i profesionalnu čast.
Prosto je neshvatljivo i uvredljivo da sa distance od dve decenije dva novinara, iskusna i dobro obaveštena, na čelu jednog tiražnog dnevnog lista i novinarskog udruženja, zabijaju glavu u pesak, bez hrabrosti da JAVNO progovore o suštini: srpsko novinarstvo se u vreme Miloševićeve strahovlade na primerima državne televizije RTS, agencije TANJUG i dnevnih listova „Politika“, „Ekspres“ i „Večernje novosti“ otvoreno i nekritički stavilo u službu ratne propagadne, huškajući na ratne zločine. Pri tome, tada jedino Udruženje novinara Srbije podržavalo je ovaj slom i moralni krah ovdašnjeg novinarstva, što je oko 200 njegovih članova nateralo da u znak protesta i neslaganja istupi iz UNS i osnuje Nezavisno udruženje novinara Srbije.
U čemu je problem da se sada, 2010. godine, nekadašnji direktori i glavni urednici ratnohuškačkih medija pozovu na odgovornost i sa dokazima izvedu pred sud!? Milorad Vučelić, direktor RTS, Živorad Minović i Dragan Hadži Antić, glavni urednici „Politike“, Rade Brajović, glavni i odgovorni urednik „Večernjih novosti“, Slobodan Jovanović, direktor agencije TANJUG i Djordje Martić, glavni urednik „Ekspresa“ moraju ići na sud za ratne zločine, jer ima pregršt dokaza u vidu TV snimaka i tekstova, koji govore o njihovim zločinima. A oni neka na sudu za ratne zločine, u poštenom i fer sudjenju, u svojoj odbrani navedu imena novinara i urednika – saradnika i pomagača u ratnohuškačkoj propagandi, zbog koje je toliko nevinih ljudi ostalo bez života, bez delova tela, zdravlja, imanja, posla, budućnosti!
Filip Mladenović
