EN
„Brain rot“ ili „Truljenje mozga“ reč je godine, po izboru Oksfordske izdavačke kuće. Označava zatupljivanje usled beskrajnog skrolovanja na društvenim mrežama. Sam izraz predstavlja zabrinutost u vezi za uticajem prekomerne upotrebe nekvalitetnog onlajn sadržaja, naročito na društvenim mrežama.
Psihološkinja Ana Mirković kaže da je „očigledno da sve u digitalnom svetu prati realno stanje“.
„Pojam koji treba da podigne pozornost svih nas, znamo da smo spremni da satima skrolujemo palcem po ekranu i kada nas neko pita ‘šta ima na internetu’, kažemo – ništa. Ukazuje na to da postoje bezvezne informacije, bezvezni sadržaji, da količina njih utiče na to da mozak truli figurativno, ali sa druge strane, internet obiluje fantastičnim sadržajima koji stimulišu mozak. Na nama je da biramo šta hoćemo, to što hoćemo, možemo tamo i da dobijemo“, kaže ona.
Internet je, kaže, „fantastičan resurs“.
„Pitanje je samo kako ga koristimo. Gomila znanja, da se povežete sa bilo kim, naučite bilo šta, ali ako mi odlučimo da ćemo tako bezvoljno da skrolujemo satima i konzumiramo besmislene sadržaje…“, kaže ona.
Podsetila je da je pre desetak godina „selfi“ bio reč godine.
„Ukazao je da smo ušli u egocentričnu fazu. Uplašila sam se kada smo ušli u eru kada je reč godine bila ‘post truth’, ‘post istina’, da ljude ne zanima istina, nego da ono što čuju bude kompatibilno njihovim mišljenjima i uverenjima. To takođe govori o egocentrizmu, sad ovo malo treba da nas prodrma. Mislim da ovo može lepo da nas pomeri“, kaže ona.
Istakla je i da smo mi „ljudi iz prirode“.
„Nama trebaju zagrljaji, dodir ruke, šetnja… Termin ‘brain rot’ se povezuje sa mini dozama dopamina koja dobijemo kada pogledamo taj sadržaj. Jako je važno da budemo fokusirani jedni na druge. Mislim da ovo jeste neki logičan sled, ali u našoj prirodi je da što više vremena provodimo jedni s drugima. Kao i sve što se ne koristi po pravilima može da bude hladno oruđe, i internet može i onda dolazimo do ovakvih fenomena“, kaže ona.
Misli da se „taj obrnuti proces već dešava jer smo se prezasitili“.
„Slatke su mi dve stvari, što Oksford ovaj pojam ne vezuje za mlade. To radimo svi, mislim da je naša generacija negde propustila momenat da decu adekvatno uvede u digitalni svet, a i da samoj sebi definiše pravila igre, sada imamo novu generaciju, koja na nove načine pristupa tome. Ta deca danas drže lekciju iz morala, etike, lepog ponašanja, poštenja, solidarnosti svima nama. Od 2010. je rođena generacija Alfa, nije neobičnp da veći deo dana provedu na ekranu, ali pametno koriste telefone, mislim da će oni proučavati našu generaciju, kao što mi sa dozom podozrivosti pričamo o ljudima koji su pušili u avionima“, kaže ona.
Najbolje je, kaže, „da mnogo ni ne pričamo, ali pokažemo primerom kako treba“.
„Moramo da se angažujemo, jer je postoji jasno i precizno definisana količina vremena koju dete treba da provede na internetu, ali toliko treba i na neinternetskom svetu da ima aktivnosti. Lepo je što prvi put u istoriji civilizacije imamo momentum da deca o nekom fenomenu znaju više od nas“, kaže Mirković.
Notifikacija koja do nas treba da stigne je, kaže ona, da „promišljamo“.
„Odnosi se na sve nas, da promislimo šta i koliko možemo drugačije, pričamo o konceptu digitalne pismenosti, da i kritički analiziramo sadržaje koji do nas dolaze, još važnije one koje mi plasiramo, a to je i koncept medijske pismenosti. Pitala sam ChatGPT može li se taj pojam vezati za televiziju, dobila sam potvrdni odgovor. Pa mi to živimo. Generacija Z nas u ovom trenutku demantuje, nikakav mozak nije istrulio, imamo mlade ljude koji se bore za lepšu budućnost, a konzumenti su interneta u ogromnim količinama, sve je stvar kritičkog razmišljanja, pa ćemo videti gde ćemo stići“, kaže ona.
Izvor: N1
