ENSamo je pre neku godinu u „Nedeljnim novinama“, najstarijem glasilu u ataru, koje je pre gotovo pola veka utemeljila opština, desetak zaposlenih promenilo poslodavca, a on tehnički izgled lista i, delimično, sadržaj.
Petnaestodnevno izlaze i privatne „Palanačke novine“, odnedavno i mesečnik „Glas Bačke Palanke“, čiji je patron mesni Kulturni centar, a osnivač opština. Štivo se deli džabe, a poslednji broj štampan je u respektabilnom tiražu od 6.000 primeraka. Opozicija u lokalnom parlamentu, 18 odbornika SRS-a, tvrdi da je vlast pokrenula list da bi koalicioni partneri imali gde da se slikaju. Nadležni tvrde da novo glasilo nije komercijalno, niti konkkurencija već postojećim novinama, nego način da građani saznaju šta se sve u njihovoj sredini radi i planira. Dok jedni hvale ideju o besplatnom informisanju, oni s pristojno drugim pamćenjem se pitaju zašto su „Nedeljne novine“ uopšte prodavane ako je već opštini potreban štampani medij. Ispada da je ta privatizacija urađena po sili zakona, lokalna samouprava se malo ili nimalo pitala, a nije pomoglo ni što su „Nedeljne“ imale i članke na slovač kom jeziku.
Izvesno vreme se spekulisalo o tome da će nove gazde dobiti Radio i TV BAP, dva javna opštinska preduzeća, ali ona i dalje ostaju na teretu opštinskog budžeta. Nezvanično samo saznali da je Agencija za privatizaciju odustala od ovih elektronskih medija jer imaju programe na jezicima nacionalnih manjina. Osim slovačkog, mađarskog i romskog, razmatra se i mogućnost uvođenja programa na nemačkom. Prevladala je, čini se, i računica da bi, prepuš tene tržištu, ove firme bankrotirale, a posledično – u palanačkom etru zavladali mrak i tišina. Obezbeđene su frekvencije, opština investirala u opremu, a tridesetak zaposlenih, barem privremeno, odahnulo. Jer, dobro su im poznata iskustva kolega iz mnogih privatizovanih lokalnih medija, gde su se plate proredile, a neki su ostali i bez radne knjižice.
M. Sudžum
