EN
Nezavisno udruženje novinara Srbije poslednjih nekoliko godina aktivno radi na poboljšanju komunikacije između pravosuđa i novinara.
U tom cilju NUNS je organizovao obuke za novinarke i novinare o izveštavanju o pravosuđu na kojima su kao predavači učestvovali tužioci, sudije, nekadašnji službenici policije i advokati.
Nakon obuke, održano je više sastanaka predstavnika pravosudnih organa sa lokalnim novinarima.
Istovremeno NUNS je objavio dvadeset informativno-edukativnih tekstova o profesionalnom i etičkom izveštavanju. Tekstovi objašnjavaju pojmove koji se koriste u krivičnim i parničnim postupcima, presudama i policijskim izveštajima. Takođe, obradili smo temu SLAPP-a i u razgovorima sa ekspertima utvrdili kako novinari mogu da se zaštite od tužbi, ali i šta da rade ukoliko dođe do tužbe. Pored toga, bavili smo se i temom bezbednosti novinara.
U nastavku predstavljamo sažetke tekstova koje možete pročitati na istaknutim linkovima.
Pojmovi, saveti i transparentnost
U ovoj onlajn zbirci tekstova novinari i novinarke najpre mogu pročitati koje su preporuke OEBS-a sastavljene u „Vodiču za novinare i građane kroz sudske postupke“. U tekstu je skrenuta pažnja na pojmove koji se najčešće koriste u sudskim postupcima, faze krivičnog i parničnog postupka, kao i savete za profesionalno izveštavanje sa suđenja.
Sa novinarkom KRIK-a Jelenom Radivojević razgovarali smo o čemu sve novinari treba da vode računa kada izveštavaju sa ročišta.
Proverili smo i da li je potrebna novinarska akreditacija za praćenje suđenja. Prema Ustavu Republike Srbije i Zakonu o uređenju sudova, raspravljanje pred sudom je javno, ali postoje slučajevi kada javnost može da se isključi u delu ili tokom čitavog postupka koji se vodi. Novinarska akreditacija nije potrebna ukoliko novinar samo izveštava sa suđenja, ali je dozvola neophodna za snimanje i fotografisanje unutar sudnice.
Koliko su sudovi u Srbiji transparentni u svom radu istraživali su „Partneri Srbija“. Rezultati pokazuju da ujednačen pristup u komunikaciji sudova, odnosno tužilaštava sa javnošću ne postoji, a posebno zabrinjava nedovoljno transparentan način na koji se sudije i tužioci biraju. Iz Visokog saveta sudstva kažu da je nedostatak transparentnosti posledica manjka tehničkih i ljudskih kapaciteta i da zbog toga javnost ne može informisati o svim procesima na vreme.
Javni tužilac Predrag Milovanović govorio je za NUNS o tome kako funkcioniše tužilaštvo i koliko tužiocima pomaže istraživački novinarski rad. Ipak, kako kaže Milovanović, tužioci često nailaze na prepreke kada žele da provere novinarske napise jer građani, iz nekog razloga, nisu slobodni da komuniciraju sa njima kao sa novinarima.
Primeri kršenja zakona i etičkih standarda
Pisali smo o oslobađajućoj presudi Apelacionog suda za okrivljene u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Mnogi mediji preneli su ovu vest izostavljajući obrazloženje presude, dok je Kurir u naslovu napisao da okrivljeni nisu učestvovali u likvidaciji Slavka Ćuruvije. U obrazloženju ipak stoji da nije bilo posrednih i neposrednih dokaza da su okrivljeni učestvovali u izvršenju krivičnog dela. Sagovornice NUNS-a rekle su da takvo izveštavanje dovodi čitaoce u zabludu.
Čitaoce u zabludu dovodi i pogrešno prenošenje i tumačenje saopštenja policije. Tako je Alo u jednom tekstu optužio udruženje „Da se zna“ da se bavi prodajom droge, pozivajući se na saopštenje policije u vezi sa pretresanjem stana dvoje pripadnika LGBTQ+ populacije iako se u samom saopštenju to nigde ne pominje.
Nažalost, često se dešavaju krivična dela, a novinari moraju biti posebno obazrivi kada izveštavaju o takvim slučajevima. Iznošenje detalja krivičnog dela u medijima nije u javnom interesu i predstavlja kršenje Kodeksa novinara Srbije. „Čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve, mediji tu informaciju ne smeju da prenose. Greška državnih organa ne podrazumeva „dozvolu“za kršenje etičkih principa profesije“, piše u Kodeksu. U tekstu „Šta to beše privatnost, a šta dostojanstvo?“ detaljno smo se bavili ovom temom.
Nestanak dvogodišnje devojčice Danke Ilić potresao je Srbiju. Nedovoljno informisanje javnosti od strane institucija, ali i neistinita saopštenja dovela su do „novinarskih istraga“, koje ne samo da krše etički kodeks profesije nego mogu da ugroze i zvaničnu istragu koju vode institucije. Konfuzija izazvana senzacionalističkim izveštavanjem i neprofesionalnim istupima političkih funkcionera samo je produbila nepoverenje građana u medije i institucije.
Utrkivanje medija da što pre objave vest može uznemiriti javnost, naročito ako se radi o nestanku dece. Javnost je bila uznemirena kada se u medijima pojavila informacija o aktiviranju sistema “Pronađi me”. Ispostavilo se da je vest ipak lažna. Takve informacije moraju se proveriti, pogotovo ukoliko je izvor na društvenim mrežama. Ove vesti nisu ekskluziva.
Prema Zakonu o javnom informisanju i medijima, novinari moraju da poštuju pravo na pretpostavku nevinosti i niko se ne može označiti učiniocem krivičnog dela pre pravosnažne odluke suda. Ipak, u potrazi za senzacionalizmom, tabloidi uz pomoć „anonimnih izvora bliskih istrazi“ sprovode svoju „istragu“ i objavljuju saznanja (ne)svesno kršeći ovo pravilo, što može da izazove teške posledice po osobu čije pravo je narušeno.
Koliku štetu mogu da nanesu rodne dezinformacije, stereotipi o ženama i neprofesionalno izveštavanje o nasilju nad ženama analizirali smo u tekstu „Mediji i strah od rodne ravnopravnosti u partrijarhalnom društvu“.
O pritiscima i bezbednosti novinara
Savet Evrope i Evropska unija usvojili su preporuke za suzbijanje SLAPP-a, ali u Srbiji ovaj problem zvanično još uvek nije prepoznat. U ovom tekstu potrudili smo se da čitaocima objasnimo koje su glavne karakteristike strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) na osnovu preporuka EU i SE.
Iako problem SLAPP-a u Srbiji nije zakonom definisan, profesionalne novinarske domaće i međunarodne organizacije nude pomoć novinarima koji se nađu na udaru ovih tužbi. Svoje iskustvo u vezi sa pomoći dobijenom za SLAPP tužbe sa nama su podelile urednice Jugpress-a Ljiljana Stojanović i In medije Verica Marinčić.
Pored SLAPP-a, na novinare se neretko vrši pritisak sa ciljem da otkriju svoje izvore, iako po zakonu to nisu dužni da učine. U praksi je teško zaštiti identitet izvora koji se mogu tretirati kao uzbunjivači jer odmah nakon prijave nepravilnosti, po nepisanom pravilu, „poslodavac“ angažuje sve resurse kako bi otkrio njegov/njen identitet, sa ciljem da uzbunjivač trpi posledice zbog otkrivanja informacije.
Portal In medija iz Inđije našao se na meti SLAPP-a zbog objavljivanja fotografije koja je nastala na prijemu kod predsednika opštine Inđija, a korišćena je kao ilustracija za tekst o poklonu koji su dobila deca tom prilikom. Sada sud, čak sedam puta, treba da utvrdi da li su deca trpela posledice zbog objavljivanja fotografije.
Novinari se susreću i sa pretnjama zbog svog rada, što može uticati na njihovo mentalno zdravlje. Važno je prijaviti svaku pretnju iako institucije neretko odbaciju te prijave. Pored pravne pomoći NUNS nudi i psihološku podršku novinarima.
Sudske odluke
Neujednačena sudska praksa u donošenju presuda vidljiva je na primeru KRIK-a koji je izgubio dve tužbe. Prvu zbog korišćenja formulacije „optuženi narko-bos“, a drugu zbog nečega što u samom tekstu koji je bio predmet tužbe nije navedeno. Iako je u prvom tekstu objašnjena optužnica, sud se koncentrisao isključivo na jednu frazu, dok je drugi tekst ubacio u širi kontekst. Na ovim primerima se vidi da izvesnost sudskih postupaka u Srbiji ne postoji.
Tužbom je moguće zahtevati uklanjanje medijskog sadržaja i distribucije informacije, a sud će to odobriti ukoliko je zakon prekršen. BIRN je odbio da postupi po odluci suda iz Turske i ukloni tekstove o Jasamu Ajavefeu sa obrazloženjem da turski sud nema nadležnost nad BIRN-om kao medijskom kućom van Turske. Koje odluke moraju da poštuju mediji u Srbiji možete pročitati u tekstu na sajtu NUNS-a.
Poslednji tekst u ovom nizu je izveštaj sa ročišta koje je održano po tužbi sutkinje Apelacionog suda Dušanke Đorđević i njenog supruga Aleksandra protiv novinara KRIK-a. Tužioci smatraju da su novinari novlašćeno prikupili, obradili i objavili njihove lične podatke i time učinili krivično delo. Novinari su negirali krivicu, a nastavak glavnog pretsesa zakazan je za sredinu novembra.
Ovaj tekst je deo regionalnog projekta „Jačanje medijskih sloboda u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji“, koji finansira Kraljevina Holandija, a sprovode holandski Helsinški komitet i Free Press Unlimited u partnerstvu sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci autora izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Kraljevine Holandije, niti stavove organizacija koje sprovode projekat ili stavove njihovog lokalnog partnera.
